Леди Магбет Мценског округа (опера)

С Википедије, слободне енциклопедије

Леди Магбет Мценског округа (Леди Макбет Мценского уезда) је опера у четири чина руског композитора Дмитрија Шостаковича (Дмитрий Шостакович), опус 29. Композитор је касније прерадио оперу под новим именом „Катерина Измајлова“ (Катерина Измайлова), опус 114, у којој је додао два нова интерлудија, детаљно је прерадио трећу сцену првог чина, и начинио мање преправке на другим местима. Шостакович је био склонији новој верзији, али се од његове смрти прва, опус 29, уз неке ране измене, чешће изводи.

"Катарина Измајлова", опера Дмитрија Шостаковича, Свитлана Декар (сопран), Анатолиј Пономарјов (тенор), СНП, Нови Сад, 2006/07. Фотографија је део фото збирке Српског народног позоришта.
"Катарина Измајлова", опера Дмитрија Шостаковича; Бранислав Јатић (бас), СНП, Нови Сад, 2006/07. Фотографија је део фото збирке Српског народног позоришта.

Опера говори о усамљеној жени у Русији XIX века, која се заљубљује у једног од слугу и због њега убија најпре свекра, а затим и мужа. Дело, иако модернијег стила, у себи садржи и елементе експресионизма и веризма.

Либрето[уреди | уреди извор]

Александер Прејс (Александер Прейс) и Дмитри Шостакович према истоименој причи Николаја Љескова (Николай Лесков)

"Катарина Измајлова", опера Дмитрија Шостаковича, Горан Крнета (бас), Валентина Миленковић (сопран), СНП, Нови Сад, 2006/07. Фотографија је део фото збирке Српског народног позоришта.

Праизведба[уреди | уреди извор]

  • Прва верзија – „Леди Магбет Мценског округа“, опус 29.
22. јануар 1934, Лењинград
  • Друга верзија – „Катерина Измајлова“, опус 114.
26. децембар 1962, Москва

Праизведба у Србији[уреди | уреди извор]

  • „Леди Магбет Мценског округа“
1938, Београд
  • „Катерина Измајлова“
14. октобар 2006, Нови Сад у Српском народном позоришту (претпремијера - 10. октобар 2006, Београд у Сава центру у оквиру БЕМУС-а)

Ликови и улоге[уреди | уреди извор]

Борис Тимофејевич Измајлова
(Борис Тимофеевич Измайлов) 		трговац
(купец) 		високи бас
Зиновиј Борисович Измајлов
(Зиновий Борисович Измайлов) 		његов син
(его сын) 		тенор
Катерина Љвовна Измајлова
(Катерина Львовна Измайлова) 		жена Зиновија Борисовича
(жена Зиновия Борисовича) 		сопран
Сергеј
(Сергей) 		радник код Измајлових
(работник Измайловых) 		тенор
Аксиња
(Аксиня) 		радница код Измајлових
(работница Измайловых) 		сопран
Одрпанац (Сеоски пијанац)
(Задрипанный мужичок) 		радник код Измајлових
(работник Измайловых) 		тенор
Надзорник
(Приказчик) 		радник код Измајлових
(работник Измайловых) 		бас
Пазикућа
(Дворник) 		радник код Измајлових
(работник Измайловых) 		бас
Први радник
(Первый работник) 		код Измајлових
(работник Измайловых) 		тенор
Други радник
(Второй работник) 		код Измајлових
(работник Измайловых) 		тенор
Свештеник
(Священник) 		бас
Инспектор полиције
(Исправник) 		бас
Локални нихилиста
(Местный нигилист) 		тенор
Полицајац
(Городовой) 		бас
Стари робијаш
(Старый каторжник) 		бас
Соњетка
(Сонетка) 		робијашица
(каторжница) 		алт
Робијашица
(Каторжница) 		сопран
Подофицир
(Унтер) 		бас
Стражар
(Часовой) 		бас
Дух Бориса Тимофејевича
(Призрак Бориса Тимофеевича) 		хор басова

Радници и раднице код Измајлових – Гости на венчању – Полицајци – Робијаши и робијашице – Оружани пратиоци конвоја

Садржај[уреди | уреди извор]

I чин[уреди | уреди извор]

Сцена 1.[уреди | уреди извор]

Катеринина соба: Катерина је несрећно удата за Зиновија, богатог трговачког сина. Жали се на своју усамљеност. Њен свекар, Борис Тимофејевич, је криви што и после пет година брака, Зиновиј још нема наследника. Али, она криви свог мужа који није заинтересован за њу. Зиновиј одлази јер је на њиховом млину пала брана и Борис натера Катерину да се на икони закуне да ће му бити верна. Служавка, Аксиња, Катерини говори о новом радинку, Сергеју, да је познати женскарош и да је са последњег радног места отеран јер се спетљао са газдарицом.

Сцена 2.[уреди | уреди извор]

Двориште код Измајлових: Сергеј и мушкарци који су запослени код Измајлових се поигравају са Аксињом. Катерина их прекине и оптужује да су се окомили на њу само зато што је жена. Сергеј је изазове на двобој рвањем. Он је јачи од ње и сруши је, али Катерина га повуче за собом. Борис их тако затекне и, иако се Катерина правда да се спотакла и пала, он ипак сумња и прети да ће све рећи Зиновију када се врати кући.

Сцена 3.[уреди | уреди извор]

Катеринина соба: Катерина се спрема на спавање. Долази Сергеј под изговором да жели да позајми књигу јер му је досадно. Улази у разговор са Катерином и успева да је заведе.

II чин[уреди | уреди извор]

Сцена 4.[уреди | уреди извор]

Двориште: Ноћ је, недељу дана касније. Борису се чини да је чуо некога у дворишту и кренуо је у обилазак. Види Сергеја како излази из Катеринине собе кроз прозор. Ухвати га и ишиба га, а након тога закључа у подрум. Катерина му донесе печурке које су остале од вечере, а у које је ставила отров за пацове. Док Борис умире она узима кључеве и ослободи Сергеја. Борис на самрти говори да цркава као пацов и понавља „она, она!“, али нико то не схвата.

Сцена 5.[уреди | уреди извор]

Катеринина соба: Катерина и Сергеј су заједно. Након што он заспи, њој се јави Борисов дух. Одједном, неко се чује у ходнику: Зиновиј се вратио. Сергеј се сакрије, али Зиновиј примети да је кревет за двоје намештен и нађе мушки појас крај кревета. Он схвата истину и почне да туче Катерину, али Сергеј излети и убије га. По мраку, Катерина и Сергеј сакрију Зиновијев леш у подрум.

III чин[уреди | уреди извор]

Сцена 6.[уреди | уреди извор]

Двориште Измајлових, поред подрума: Катерина и Сергеј се спремају за венчање. Катерина се стално плаши да ће неко открити Зиновијев леш. Они одлазе, а поијанац искористи прилику да се прикраде и обије подрум, јер види да газдарица стално обилази улаз и он мисли да доле крије вотку. Видевши леш он отрчи по полицију.

Сцена 7.[уреди | уреди извор]

Полицијска станица: Полицајци се жале на ниску плату и критикују Катерину Измајлову што их није позвала на венчање. Ипак, надају се да ће имати неки разлог да оду тамо. Када пијанац упадне и каже им за леш, они срећно похрле за њим.

Сцена 8.[уреди | уреди извор]

Башта код Измајлових: Сви гости су већ пијани и дремају. Катерина примети да су врата подрума обијена и уплашена тера Сергеја да покупи паре из куће и да побегну. Но, полиција стиже и она се предаје.

IV чин[уреди | уреди извор]

Сцена 9.[уреди | уреди извор]

Привремени камп за осуђенике: Међу осуђеницима који иду у Сибир су и Катерина и Сергеј. Она плати стражару да је пусти до Сергеја, којег и даље воли, али он је криви за све и тера је. Када Катерина оде, Сергеј покушава да заведе другу робијашицу, Соњетку. Она тражи доказ његове љубави и каже да јој је јако хладно на ноге. Сергеј превари Катерину да му дâ своје, и даје их Соњетки. Она и остале робијашице исмевају Катерину. Она побесни, дохвати Соњетку и баци је у ледену реку, па се баци за њом. Стражари скупљају затворенике и терају их да крену даље.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леди_Магбет_Мценског_округа_(опера)&oldid=26916657”