Пређи на садржај

Магдалена Ериксон

С Википедије, слободне енциклопедије
Магдалена Ериксон
Ериксонова новембра 2019. године
Лични подаци
Пуно име Магдалена Лили Ериксон
Датум рођења (1993-09-08)8. септембар 1993.(31 год.)
Место рођења Стокхолм, Шведска
Висина 1.72
Позиција одбрана
Клупске информације
Тренутни клуб
Бајерн Минхен
Број 5
Јуниорска каријера
/
2009—2010
Enskede IK
Hammarby IF DFF
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2011
2012
2013—2017
2017—2023
2023—
Hammarby IF DFF
Djurgårdens IF
Linköpings FC
Челси
Бајерн Минхен
19
19
88
104
0
(0)
(1)
(5)
(8)
(0)
Репрезентативна каријера
2008
2009
2009—2010
2011—2012
2013
2014—
Шведска до 15
Шведска до 16
Шведска до 17
Шведска до 19
Шведска до 23
Шведска
2
8
18
24
4
99[1]
(0)
(1)
(3)
(0)
(0)
(10)

Магдалена Ериксон (Стокхолм, 8. септембар 1993) је шведска фудбалерка која игра на позицији одбрамбеног играча. Тренутно наступа за енглески клуб Бајерн Минхен као и за репрезентацију Шведске.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Ериксон је фудбалску каријеру започела с локалним тимом Enskede IK, али ју је отац охрабрио да се придружи клубу Hammarby IF DFF како би побољшала своју игру. Са 17 година ушла је у први тим клуба у сезони 2011. године.[2]

У новембру 2011. године Ериксон је напустила клуб и придружила се ривалском тиму Djurgården. Након постигнутог једног гола у 19 наступа у сезони 2012. године, она је напустила клуб јер су били суочени са испадањем из лиге.[3]

У јулу 2017. године, после скоро 5 година у тиму Linköpings потписала је двогодишњи уговор са женском екипом клуба Челси.[4] Дана 20. августа 2018. продужила је уговор до 2021. године. Дана 6. септембра 2019, клуб је објавио да ће Магдалена бити нови капитен. [5]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Као шведска репрезентативка, Ериксонова је била део победничке екипе на Европском првенству У-19 2012. године.[6] У новембру 2013., селекторка репрезентације позвала је Магдалену у тренинг камп за сениоре у Босону. Она је дебитовала за сениорски тим Шведске у пријатељском поразу од Француске у Амиену од 3: 0, 8. фебруара 2014. Почетком 2014, имала је повреду колена након судара са сопственим голманом, због чега је била повређена три месеца.

Била је део шведске екипе која је освојила сребро на Летњим олимпијским играма 2016. године. У јулу 2017. године, селекторка је одабрала њу за шведску екипу УЕФА за Еуро 2017.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

У клубу Hammarby је Магдалена имала обичај да пре сваке утакмице слуша песму Боувија "Heroes".[2]

Током 2014. године се забављала са својом саиграчицом, Пернил Хардер.[7]

Магдалена је дипломирала политичке науке и тренутно је на курсу из феминистичке теорије и анализе интерсекцијске моћи.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Magdalena Eriksson — svenskfotboll.se”. www2.svenskfotboll.se. Приступљено 11. 5. 2020. 
  2. ^ а б „Hammarby Damfotboll - Morsning Magda!”. archive.is. 2. 7. 2014. Архивирано из оригинала 02. 07. 2014. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  3. ^ „Linköpings FC”. Linköpings Fotboll Club (на језику: шведски). Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  4. ^ „Ladies sign Sweden international | Official Site | Chelsea Football Club”. ChelseaFC. Архивирано из оригинала 17. 07. 2017. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  5. ^ „Magdalena Eriksson to captain Chelsea Women | Official Site | Chelsea Football Club”. ChelseaFC. Архивирано из оригинала 26. 09. 2019. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  6. ^ „Hammarlund's inside track on finalists Sweden”. UEFA.com (на језику: енглески). 13. 7. 2012. Приступљено 11. 5. 2020. 
  7. ^ Wrack, Suzanne (13. 2. 2018). „Pernille Harder: ‘I was the only girl in the team but they wanted to play with me’ | Suzanne Wrack”. The Guardian. Приступљено 11. 5. 2020. 
  8. ^ „Eriksson hemma – gör inte som Zlatan”. Aftonbladet (на језику: шведски). Приступљено 11. 5. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]