Мишел Оклер
Мишел Оклер | |
---|---|
Име по рођењу | Владимир Вујовић |
Датум рођења | 14. септембар 1922. |
Место рођења | Кобленц, Вајмарска република |
Датум смрти | 7. јануар 1988.65 год.) ( |
Место смрти | Фајанс, Француска |
Мишел Оклер (фр. Michel Auclair; рођ. Владимир Вујовић, Кобленц, 14. септембар 1922 – 7. јануар 1988) био је глумац српског и француског порекла, познат по улогама у француској кинематографији.
Биографија
[уреди | уреди извор]Оклер је рођен од оца Србина из Пожаревца и мајке француске револуционарке Шарлоте Каспар из Кобленца. [1] Отац му је био Војислав Вујовић, истакнути југословенски комуниста и секретар Комунистичке омладинске интернационале. Оклер је са мајком пребегао у Париз када је имао три године. [1] Уписао је медицинску школу, али је потом студирао глуму на Конзерваторијуму за драмске студије у Паризу. [1] [2]
Док је био велика француска звезда, имао је само две улоге на енглеском језику: као професор Флостре у мјузиклу Смешно лице из 1957. са Одри Хепберн и Фредом Астером и као истражитељ француске полиције у Операцији Шакал (1973) са Едвардом Фоксом. [3][4]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Филмови
[уреди | уреди извор]Година | Назив | Редитељ |
---|---|---|
1946 | The Misfortunes of Sophie | Jacqueline Audry |
1946 | Лепотица и Звер | Жан Кокто |
1946 | Ouvert pour cause d'inventaire | Alain Resnais |
1947 | Les Maudits | Рене Клеман |
1948 | Eternal Conflict | Georges Lampin |
1949 | Манон | Анри Жорж Клузо |
1949 | Le Paradis des pilotes perdus | Georges Lampin |
1949 | Singoalla | Christian-Jaque |
1950 | Tuesday's Guest | Jacques Deval |
1950 | Pas de pitié pour les femmes | Christian Stengel |
1950 | Правда је задовољена | André Cayatte |
1951 | The Red Needle | Emil-Edwin Reinert |
1952 | Under the Thousand Lanterns | Erich Engel |
1952 | Red Shirts (Camicie rosse) | Goffredo Alessandrini and Francesco Rosi |
1952 | The Temptress | Antonio Leonviola |
1952 | La Fête à Henriette | Julien Duvivier |
1953 | The Daughter of the Regiment | Géza von Bolváry |
1953 | La figlia del reggimento | Géza von Bolváry and Tullio Covaz |
1954 | Zoé | Charles Brabant |
1954 | Royal Affairs in Versailles (Si Versailles m'était conté) | Sacha Guitry |
1954 | Quay of Blondes | Paul Cadéac |
1954 | La Patrouille des sables | René Chanas |
1954 | A Double Life | Victor Vicas |
1954 | One Step to Eternity | Henri Decoin |
1954 | Tres hombres van a morir | Feliciano Catalán |
1955 | Andrea Chénier | Clemente Fracassi |
1956 | Rice Girl (La risaia) | Raffaello Matarazzo |
1957 | Reproduction interdite | Gilles Grangier |
1957 | Смешно лице | Стенли Донен |
1957 | Irresistible Catherine | André Pergament |
1957 | A Bomb for a Dictator | Alex Joffé |
1957 | The Fox of Paris | Paul May |
1959 | Les Amants de demain | Marcel Blistène |
1959 | Maigret et l'affaire Saint-Fiacre | Jean Delannoy |
1960 | Une fille pour l'été | Edouard Molinaro |
1960 | Murder at 45 R.P.M. | Étienne Périer |
1962 | L'Éducation sentimentale | Александар Астрик |
1962 | Le Rendez-vous de minuit | Roger Leenhardt |
1963 | Symphonie pour un massacre | Jacques Deray |
1963 | Portuguese Vacation | Pierre Kast |
1964 | Mort, où est ta victoire? | Hervé Bromberger |
1964 | Trafics dans l'ombre | Antoine d'Ormesson |
1964 | La Chance et l'amour | Bertrand Tavernier |
1966 | Le Voyage du père | Denys de La Patellière |
1968 | Sous le signe de Monte-Cristo | André Hunebelle |
1968 | Under the Sign of the Bull | Gilles Grangier |
1970 | Le Cœur fou | Jean-Gabriel Albicocco |
1971 | Les Mariés de l'an II | Jean-Paul Rappeneau |
1972 | Paulina 1880 | Jean-Louis Bertucelli |
1973 | Décembre | Mohammed Lakhdar-Hamina |
1973 | Операција Шакал | Фред Зинеман |
1973 | Impossible Object | John Frankenheimer |
1974 | Les Guichets du Louvre | Michel Mitrani |
1975 | Souvenirs d'en France | André Téchiné |
1975 | Sept morts sur ordonnance | Jacques Rouffio |
1977 | Le Juge Fayard dit Le Shériff | Yves Boisset |
1978 | L'Amour en question | André Cayatte |
1979 | Le Coup de Sirocco | Alexandre Arcady |
1979 | Le Toubib | Pierre Granier-Deferre |
1980 | Three Men to Kill | Jacques Deray |
1981 | Pour la peau d'un flic | Ален Делон |
1982 | Mille milliards de dollars | Henri Verneuil |
1982 | Deux heures moins le quart avant Jésus-Christ | Jean Yanne |
1983 | Enigma | Jeannot Szwarc |
1983 | La Belle Captive | Alain Robbe-Grillet |
1983 | El señor presidente | Manuel Octavio Gómez |
1984 | Rue barbare | Gilles Béhat |
1984 | Le Bon Plaisir | Francis Girod |
1988 | Preuve d'amour | Miguel Courtois |
1989 | Torquemada | Stanislav Barabáš |
Телевизијске емисије и серије
[уреди | уреди извор]Назив | Назив | Епизоде |
---|---|---|
1976. | Bonjour Paris | |
1976. | Le train bleu s'arrête 13 fois | "Cannes : on ne gagne qu'une fois" |
1977. | Commissaire Moulin | "Affectation speciale" |
1978. | Les Cinq Dernières Minutes | "Les Loges du crime" |
1979. | Histoires insolites | "Une dernière fois Catherine" |
1979. | Les Amours de la Belle Époque | "Crapotte" |
1981. | Les Héritiers | "Les Brus"" |
1982. | De bien étranges affaires | "Un homme ordinaire" |
1983. | Les Cinq Dernières Minutes | "La Chine à Paris" |
Телевизијски филмови
[уреди | уреди извор]Година | Назив | Редитељ |
---|---|---|
1962. | Il est minuit docteur Schweitzer | Gilbert Pineau |
1962. | Le mal court | Alain Boudet |
1964. | La Chambre | Michel Mitrani |
1965. | Huis clos | Michel Mitrani |
1973. | Genitrix | Paul Paviot |
1973. | Salomé | Pierre Koralnik |
1974. | Faites entrer M. Ariman | Alain Dhenault |
1975. | Le Prix | René Lucot |
1979. | Madame Sourdis | Caroline Huppert |
1980. | Docteur Teyran | Jean Chapot |
1980. | Lettres d'amour sur papier bleu | Edouard Logereau |
1981. | Les Avocats du diable | André Cayatte |
1981. | Martine Verdier | Bernard Toublanc-Michel |
1982. | Les Invités | Roger Pigaut |
1982. | Lise et Laura | Henry Helman |
1983. | Bel ami | Pierre Cardinal |
1985. | Christopher Columbus | Alberto Lattuada |
1988. | Les Rats de Montsouris | Maurice Frydland |
Позориште
[уреди | уреди извор]Година | Назив |
---|---|
1977. | The Lady from the Sea |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Michel Auclair at Alice Cinema”. (French). Приступљено 19. 11. 2006.[мртва веза]
- ^ „Владимир Вујовић и Одри Хепберн”.
- ^ „Michel Auclair at Yahoo! Movies”. Приступљено 19. 11. 2006.
- ^ Rajčetić, Stevica. „Otac mu je bio prvi komesar KPJ, član Komunističke internacionale koga je ubio Staljin, a on je POSTAO JEDAN OD NAJVEĆIH FRANCUSKIH GLUMACA SVIH VREMENA”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-15.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мишел Оклер на сајту Find a Grave (језик: енглески)
- Michel Auclair на сајту IMDb (језик: енглески)