Срби у Њемачкој
 | |||||||||||||
| |||||||||||||
| Укупна популација | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 500,000 (2015) | |||||||||||||
| Региони са значајном популацијом | |||||||||||||
| углавном Северна Рајна-Вестфалија, Баден-Виртемберг, Баварска и Берлин | |||||||||||||
| Језици | |||||||||||||
| њемачки и српски | |||||||||||||
| Религија | |||||||||||||
| православље | |||||||||||||
| Сродне етничке групе | |||||||||||||
| Лужички Срби, Српска дијаспора | |||||||||||||
.jpg)
| Овај чланак је део серије о |
| Србима |
|---|
 |
|
Срби по територијама
|
|
Српски језици и наречја |
Срби, као и остали народи са подручја бивше Југославије који су мигрирали у Њемачку, су интегрисани у њемачко друштво.
Садржај
Број Срба у Њемачкој[уреди]
Између 1970. и 1990, Срби су већином мигрирали према државама са њемачким говорним подручјем.
Данас, преко милион Срба прве, друге и треће генерације живи у Аустрији, Швајцарској, Лихтенштајну и Њемачкој.
О броју Срба у Њемачкој постоје различити подаци. Већина Срба и њихових потомака живи у Њемачкој, то је око 700.000 људи.[1] Процјењује се[2] да је крајем 2008. у Њемачкој живјело око 200.000 особа српске националности са држављанствима Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе. По њемачком Савезном уреду за миграцију и избјеглице[3] у Њемачкој живи преко 400.000 Срба.
Процеси имиграције Срба у Њемачку[уреди]
Послије Другог свјетског рата и за вријеме 1950.- тих, мање групе имиграната се досељавају у Њемачку. Те групе су већином чинили хрватски националисти и српски монархисти који су бјежали од новостворене комунистичке власти у Југославији.
Почетком 1960.- тих из Југославије у Њемачку пристижу радници. Убрзо по доласку они, као и остали народи са подручја СФРЈ, почињу да се идентификују као Југословени и стварају југословенске заједнице. Већина их је стигла као обучени радници и веома су се брзо уклопили у њемачко друштво.
Распад Југославије је резултовао и драстичним регруписањем дијаспоре. Растући национализам у Југославији подијелио је и југословенску дијаспору по етничким линијама.
Познате личности[уреди]
.jpg)
- Миодраг Дамјановић, четнички емигрант
- Светислав Иван Петровић, глумац
- Ђорђе Андрејевић Кун, ликовни уметник рођен у Њемачком царству (данас Пољска)
- Гојко Митић, глумац
- Златан Аломеровић, фудбалер
- Дејан Јањатовић, фудбалер
- Слободан Комљеновић, фудбалер
- Марко Марин, фудбалер
- Звјездан Мисимовић, фудбалер
- Андреа Петковић, тенисерка
- Невен Суботић, фудбалер
- Бранко Томовић, глумац
- Давид Вржогић, фудбалер
- Марко Ђурђевић, илустратор, концептуални уметник и стрип цртач
- Михаел Ренсинг, фудбалер
- Волфганг Нешковић, политичар
- Муамер Хукић, кик-боксер
Види још[уреди]
- Односи Србије и Немачке
- Централни савет Срба у Немачкој
- Епархија диселдорфска и њемачка
- Немци у Србији
- Нијемци у Републици Српској
- Немачки кутак
Референце[уреди]
- ^ Број Срба у Њемачкој по подацима Цетралног савјета Срба у Њемачкој. Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 8, 2015) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Процјена броја становника српске националности у Њемачкој 2008. по статистици њемачког савезног завода за статистику
- ^ Њемачки Савезни уред за миграцију и избјеглице, Приступљено 25. 4. 2013.
Литература[уреди]
- Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96.
