Срби у Њемачкој

С Википедије, слободне енциклопедије
Срби у Њемачкој
Укупна популација
700.000 (2022)
Региони са значајном популацијом
углавном Сјеверна Рајна-Вестфалија, Баден-Виртемберг, Баварска и Берлин
Језици
њемачки и српски
Религија
православље
Сродне етничке групе
Лужички Срби, Српска дијаспора

Срби, као и остали народи са подручја бивше Југославије који су мигрирали у Њемачку, интегрисани су у њемачко друштво.[1]

Број Срба у Њемачкој[уреди | уреди извор]

Између 1970. и 1990, Срби су већином мигрирали према државама са њемачким говорним подручјем.[2]

Данас, преко милион Срба прве, друге и треће генерације живи у Аустрији, Швајцарској, Лихтенштајну и Њемачкој.

О броју Срба у Њемачкој постоје различити подаци. Већина Срба и њихових потомака живи у Њемачкој, то је негде око 700.000 до 800. 000 хиљада. Према податцима Немачке владе из 2008. године, живи око 400.000 особа српске националности са држављанствима Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Наводи се у извештају из уреда за миграцију и избјеглице[3] Српска дијаспора на тлу Немачке је бројна и према незваничним подацима броји око 500. 000 чланова. У Немачкој покрајини Хесен живе по последњем попису, крајем 2018. године, 50 000 Срба а велики број има немачко држављанство, тако да је популација много бројнија. У граду Франкфурту живи преко 15.000 наших грађана.[4] Оно што је многе додатно изненадило јесте откуда толики број наших грађана који живе у иностранству. Међутим, званичне бројке показују да је ово тек делић оних који „парче хлеба” покушавају да зараде ван граница Србије.[5]

Према подацима из јануара 2023. у Њемачкој је у српским школама било 2292 ученика.[6]

Процеси имиграције Срба у Њемачку[уреди | уреди извор]

Послије Другог свјетског рата и за вријеме 1950.- тих, мање групе имиграната се досељавају у Њемачку. Те групе су већином чинили хрватски националисти и српски монархисти који су бјежали од новостворене комунистичке власти у Југославији.[7]

Почетком 1960.- тих из Југославије у Њемачку пристижу радници. Убрзо по доласку они, као и остали народи са подручја СФРЈ, почињу да се идентификују као Југословени и стварају југословенске заједнице. Већина их је стигла као обучени радници и веома су се брзо уклопили у њемачко друштво.[8]

Распад Југославије је резултовао и драстичним регруписањем дијаспоре. Растући национализам у Југославији подијелио је и југословенску дијаспору по етничким линијама.[9]

Познате личности[уреди | уреди извор]

Епархија диселдорфска и њемачка
Црква Светог Саве у Диселдорфу

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Срби у Њемачкој на Викимедијиној остави