Срби у Њемачкој

Срби у Њемачкој

Српска застава
Бета Вукановић Миодраг Дамјановић Светислав Иван Петровић Ђорђе Андрејевић Кун Добривоје Ћилерџић Гојко Митић Волфганг Нешковић Звјездан Мисимовић Михаел Ренсинг Муамер Хукић Андреа Петковић Марко Марин
Укупна популација
500.000 (2015)
Региони са значајном популацијом
углавном Сјеверна Рајна-Вестфалија, Баден-Виртемберг, Баварска и Берлин
Језици
њемачки и српски
Религија
православље
Сродне етничке групе
Лужички Срби, Српска дијаспора

Срби, као и остали народи са подручја бивше Југославије који су мигрирали у Њемачку, интегрисани су у њемачко друштво.

Број Срба у Њемачкој

Између 1970. и 1990, Срби су већином мигрирали према државама са њемачким говорним подручјем.

Данас, преко милион Срба прве, друге и треће генерације живи у Аустрији, Швајцарској, Лихтенштајну и Њемачкој.

О броју Срба у Њемачкој постоје различити подаци. Већина Срба и њихових потомака живи у Њемачкој, то је око 700.000 људи. Процјењује се да је крајем 2008. у Њемачкој живјело око 200.000 особа српске националности са држављанствима Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе. По њемачком Савезном уреду за миграцију и избјеглице у Њемачкој живи преко 400.000 Срба.

Процеси имиграције Срба у Њемачку

Послије Другог свјетског рата и за вријеме 1950.- тих, мање групе имиграната се досељавају у Њемачку. Те групе су већином чинили хрватски националисти и српски монархисти који су бјежали од новостворене комунистичке власти у Југославији.

Почетком 1960.- тих из Југославије у Њемачку пристижу радници. Убрзо по доласку они, као и остали народи са подручја СФРЈ, почињу да се идентификују као Југословени и стварају југословенске заједнице. Већина их је стигла као обучени радници и веома су се брзо уклопили у њемачко друштво.

Распад Југославије је резултовао и драстичним регруписањем дијаспоре. Растући национализам у Југославији подијелио је и југословенску дијаспору по етничким линијама.

Познате личности

Главни и саборни храм Светог Саве у Диселдорфу, седишту Епархије диселдорфске и немачке

• Миодраг Дамјановић, четнички емигрант
• Светислав Иван Петровић, глумац
• Ђорђе Андрејевић Кун, ликовни уметник рођен у Њемачком царству (данас Пољска)
• Гојко Митић, глумац
• Златан Аломеровић, фудбалер
• Дејан Јањатовић, фудбалер
• Слободан Комљеновић, фудбалер
• Марко Марин, фудбалер
• Звјездан Мисимовић, фудбалер
• Андреа Петковић, тенисерка
• Невен Суботић, фудбалер
• Бранко Томовић, глумац
• Давид Вржогић, фудбалер
• Марко Ђурђевић, илустратор, концептуални уметник и стрип цртач
• Михаел Ренсинг, фудбалер
• Волфганг Нешковић, политичар
• Муамер Хукић, кик-боксер

Види још

• Односи Србије и Немачке
• Централни савет Срба у Немачкој
• Епархија диселдорфска и њемачка
• Немци у Србији
• Нијемци у Републици Српској
• Немачки кутак

Литература

• Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 08. 06. 2019. Приступљено 25. 03. 2018.