Никола Мијаиловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Мијаиловић
Датум рођења1973.
Место рођењаБеоград
 СФРЈ

Никола Мијаиловић, оперски певач - баритон, првак Опере Народног позоришта у Београду, професор на Катедри за соло певање Факултета музичке уметности у Београду, уметник светског реномеа и чест гост на многим значајним оперским сценама широм света.

Рођен је у Београду 1973. године. Његова мајка је светски позната примадона Радмила Смиљанић, сопран, првакиња Опере Народног позоришта у Београду. Никола је редовни професор и шеф катедре[1] за соло певање Факултета музичке уметности у Београду.

Од 2018. био је члан Управног одбора Народног позоришта у Београду.[2] Од 19. новембра. 2021. године Никола Мијаиловић је Уметнички директор Опере[3] Народног позоришта у Београду.

Образовање[уреди | уреди извор]

Професори од којих је учио[уреди | уреди извор]

  • Радмила Смиљанић
  • Галина Вишњевскаја
  • Лејла Генцер
  • Едвард Замбара
  • Рената Ското
  • Магда Оливеро
  • Луиђи Алве
  • Ана Мофо
  • Вирџинија Зеани
  • Рената Тебалди

Каријера: улоге, оперске куће у којима је гостовао[уреди | уреди извор]

  • Schaunard — "La bohème", Бољшој театар, Москва
  • Marcelo — "La bohème", партнер Лучано Павароти, Филаделфија (1998.); Лас Палмас - Шпанија (2000.), Миланска Скала (2000.), Дрезден - Немачка (2001.)
  • Count di Luna - “Il Trovatore”, деби у Италији на фестивалу “Valle d’Itria ”, Мартина Франка; Ahoy Hall - Ротердам, пред 10000 гледалаца (1999.)
  • Lord Enrico Asthon - “Il trovatore”, деби у Народном позоришту у Београду, у сезони 1998/1999.
  • Barak - “Die Frau ohne Schatten”, Миланска Скала
  • Scharpless - “Madama Butterfly”, Парма, копродукција Миланске скале и Театра Регио
  • Gran Maresciallo - “Gli Esiliati di Siberia”(G. Donizetti), светска праизведба у Француској, у Монпељеу, на фестивалу Француског радија
  • Венецијански гост - „Садко“ (Н. Римски-Корсаков), Teatro la Fenice, Венеција, Италија
  • Escamillo - "Carmen" (G. Bizet), Лима, Перу (2000.),
  • Macbeth - "Macbeth" (G. Verdi), Познан, Пољска (2001.)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „мр Никола Мијаиловић”. Факултет Музичке уметности (на језику: српски). Приступљено 2023-09-25. 
  2. ^ „Баритон Никола Мијаиловић поново пред публиком”. Политика. 27. 11. 2019. Приступљено 28. 11. 2019. 
  3. ^ Beogradu, IT Centar Narodnog pozorišta u. „Никола Мијаиловић”. Народно позориште у Београду (на језику: српски). Приступљено 2023-09-25.