Нонковић
Изглед
Нонковић је српскохрватско презиме. Може се односити на следеће особе:
- Фране Нонковић (1939–2023), био је југословенски хрватски ватерполиста.
- Владе Нонковић, српски бивши контраадмирал и члан Генералштаба ( fl. 1998–99).[1][2]
- Душан Нонковић, новинар из српске дијаспоре,[3] добитник Медаље хуманости (2005).[4]
Антропологија
[уреди | уреди извор]Носе га претежно етнички Срби (који су православни хришћани). Породице са презименом налазе се у Поповској долини (у Босни и Херцеговини);[5] Книнско Поље,[6] Жагровић,[7] и Голубић код Книна; Перушић Бенковачки,[8] Ислам Грчки и Смилчић у Равним Котарима (у Хрватској); Његуши[9] (у Црној Гори). У Хрватској живи око 130 особа са овим презименом, већином Срби.[10]
Презиме је посведочено још 1530. године, где се помиње Которац Матко Николин Нонковић који је продао кућу Николи Цуци.[11] Крајем 17. века помиње се неколико хајдука у Херцеговини са овим презименом који су учествовали у Великом турском рату (1683–1699), као што су Никола Нонковић и Вуле Нонковић.[12]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Yugoslavia (1998). Službeni list Savezne Republike Jugoslavije. Službeni list SRJ. стр. 1.
- ^ Vojska. 8. Vojnoizdavački i novinski centar. 1999. стр. 17.
- ^ „Zašto Srbija propada i šta učiniti”. Vestinet. Архивирано из оригинала 29. 08. 2018. г. Приступљено 21. 04. 2024.
- ^ Službeni list Srbije i Crne Gore. 3. JP Službeni list SCG. јун 2005.
- ^ Filipović & Mićević 1959, стр. 191.
- ^ „Порекло презимена, село Книнско Поље (Книн)”. Порекло. Poreklo. 27. 5. 2012.
- ^ „Порекло презимена, село Жагровић (Книн)”. Poreklo.
- ^ „Press 2010” (PDF). KIRS. 2010.
- ^ „N”. Prezimena u CG. Montenegrin Ethnic Association of Australia. Архивирано из оригинала 04. 06. 2020. г. Приступљено 21. 04. 2024.
- ^ „Surname Nonković”. Acta Croatica.
- ^ Историски записи. 66. с.н. 1993. стр. 121.
- ^ Mihić 1975, стр. 189–196.
Извори
[уреди | уреди извор]- Филиповић, Миленко С.; Мићевић, Љубо (1959). Popovo u Herzegovini: antropogeografski prikaz. Naučno društvo NR Bosne i Hercegovine.
- Михић, Љубо (1975). Ljubinje sa okolinom. Драган Срнић. стр. 189—191, 196, 795.