Голубић (Книн)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Голубић.
Голубић
Црква Светог Архиђакона Стефана у Голубићу.jpg
Црква Светог Архиђакона Стефана
Административни подаци
Држава  Хрватска
Област Книнска Крајина
Жупанија Шибенско-книнска
Град Книн
Становништво
Становништво
 — (2011) 1.029
Положај
Координате 44°06′30″ СГШ; 16°12′54″ ИГД / 44.10834770458328° СГШ; 16.215059358593507° ИГД / 44.10834770458328; 16.215059358593507 Координате: 44°06′30″ СГШ; 16°12′54″ ИГД / 44.10834770458328° СГШ; 16.215059358593507° ИГД / 44.10834770458328; 16.215059358593507
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 327 m
Голубић на мапи Хрватске
Голубић
Голубић
Голубић на мапи Хрватске
Голубић на мапи Шибенско-книнске жупаније
Голубић
Голубић
Голубић на мапи Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број 22301 Голубић
Позивни број +385 22

Голубић је насељено мјесто у граду Книну, Шибенско-книнска жупанија, Далмација, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Налази се 5 км сјеверно од Книна. Кроз њега протиче ријека Бутижница.

Историја[уреди]

За вријеме Рата у Хрватској, Голубић се налазио у Републици Српској Крајини. Током хрватске војне акције Олуја 1995. године, готово цјелокупно становништво је напустило Голубић. Након пада Републике Српске Крајине, у Голубић су насељени Хрвати из централног дијела Босне чиме се промијенила етничка структура.

У Голубићу је 2011. подигнут споменик Србима жртвама Олује, у порти цркве Светог архиђакона Стефана. Споменик је срушен у ноћи 12/13. септембра 2013.[1]

Култура[уреди]

У Голубићу се налази храм Српске православне цркве Св. Архиђакона Стефана из 1462. године. Она је једно вријеме (1692) била сједиште епископа далматинског Василија Првог.[2] На дан преноса моштију Св. Стефана, 15. августа, одржава се сеоски сајам на коме се и данас окупља велики број Голубићана. Године 1774. у село долази да учитељује и познати српски просветитељ Доситеј Обрадовић.

Привреда[уреди]

У близини села је истоимена хидроелектрана на Бутижници. Голубић је био познат у широј околини по производњи капулице (црног лука) за расад.

Становништво[уреди]

Око 1920. године, у Голубићу су све породице биле православне, осим једне римокатоличке.[3] Према попису из 1991. године, Голубић је имао 1.424 становника, од чега 1.389 Срба, 17 Хрвата, 1 Југословена, 1 Муслимана и 16 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Голубић је имао 654 становника.[4] Према попису становништва из 2011. године, насеље Голубић је имало 1.029 становника.[5]

Националност[6] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.389 1.466 1.818 2.137
Југословени 1 105 20
Хрвати 17 40 43 74
Црногорци 1 9
Муслимани 1
остали и непознато 16 5 4 23
Укупно 1.424 1.617 1.885 2.243
Демографија
Година Становника
[6]
1961. 2.243
1971. 1.885
1981. 1.617
1991. 1.424
2001. 654
2011. 1.029

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Голубић је имало 1.424 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.389 97,54 %
Хрвати
  
17 1,19 %
Словенци
  
2 0,14 %
Југословени
  
1 0,07 %
Муслимани
  
1 0,07 %
Словаци
  
1 0,07 %
Црногорци
  
1 0,07 %
неопредељени
  
7 0,49 %
непознато
  
5 0,35 %
укупно: 1.424

Презимена[уреди]

  • Арула — Православци, славе Св. Василија
  • Боровић — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Бубоња — Православци, славе Св. Николу
  • Букарица — Православци, славе Св. Јована
  • Веселиновић - Православци, славе Петровдан
  • Вуковић — Православци, славе Св. Јована
  • Вундук — Православци, славе Св. Николу
  • Војновић — Православци, славе Св. Јована
  • Грубић — Православци, славе Св. Матију
  • Глогиња — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Дамјановић — Православци, славе Св. Јована
  • Драгаш — Православци, славе Св. Јована
  • Драгичевић — Православци, славе Св. Јована
  • Дробац — Православци, славе Св. Георгија
  • Ђурица — Православци, славе Св. Јована
  • Живковић — Православци, славе Св. Јована
  • Зеленбаба — Православци, славе Св. Георгија
  • Јерковић — Православци, славе Св. Алимпија
  • Каблар — Православци, славе Св. Јована
  • Клицов — Православци, славе Св. Матију
  • Клинац — Православци, славе Св. Георгија
  • Кесић — Православци, славе Св. Георгија
  • Кеса — Православци, славе Св. Георгија
  • Љубишић — Православци, славе Св. Стефана Дечанског
  • Марић — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Момић — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Миливојевић — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Нонковић — Православци, славе Св. Јована
  • Опачић — Православци, славе Св. Луку
  • Плавша — Православци, славе Св. Тому
  • Плавшић — Православци, славе Св. Георгија
  • Понош — Православци, славе Лазареву суботу
  • Радиновић — Православци, славе Св. Николу
  • Рељан — Православци, славе Св. Николу
  • Рончевић — Православци, славе Св. Василија
  • Станчевић — Православци, славе Св. Алимпија
  • Столић — Православци, славе Св. Алимпија
  • Торлак — Православци, славе Св. Василија
  • Тица — Православци, славе Св. Стефана
  • Чучак — Православци, славе Св. Георгија
  • Чолак — Православци, славе Св. Јована
  • Џепина — Православци, славе Св. Јована
  • Шљивар — Православци, славе Св. Алимпија
  • Ширко — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Шимић — Римокатолици

Референце[уреди]

  1. Срушен споменик Србима настрадалим у Олуји („Вечерње новости“, 13. септембар 2013)
  2. „Прослављена слава храма у Голубићу” (на језику: ср). Радио телевизија Републике Српске. 15. 8. 2011. Приступљено 16. 8. 2011.  [мртва веза]
  3. „Три сродне голубићке породице” (на језику: ср). Српски деспот. Приступљено 26. 3. 2012. 
  4. Попис становништва 2001., Приступљено 16. 4. 2013.
  5. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 16. 4. 2013. 
  6. 6,0 6,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]