Ислам Грчки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ислам Грчки
Jankovic-crkva Islam Grcki.jpg
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластРавни Котари
ЖупанијаЗадарска
ГрадБенковац
Становништво
 — (2011)Раст 150
Географске карактеристике
Координате44°10′05″ СГШ; 15°27′31″ ИГД / 44.168056° СГШ; 15.458611° ИГД / 44.168056; 15.458611Координате: 44°10′05″ СГШ; 15°27′31″ ИГД / 44.168056° СГШ; 15.458611° ИГД / 44.168056; 15.458611
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина160 м
Ислам Грчки на мапи Хрватске
Ислам Грчки
Ислам Грчки
Ислам Грчки на мапи Хрватске
Ислам Грчки на мапи Задарске жупаније
Ислам Грчки
Ислам Грчки
Ислам Грчки на мапи Задарске жупаније
Остали подаци
Поштански број23424 Смилчић
Позивни број+385 023

Ислам Грчки је насељено мјесто у Равним Котарима, у сјеверозападној Далмацији. Припада граду Бенковцу, у Задарској жупанији, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Ислам Грчки је удаљен око 23 km сјеверозападно од Бенковца и око 20 km источно од Задра. Од мора је удаљен 3 km иако му море дође са сјеверне и сјевероисточне стране. Село се налази у врло богатој алувијалној удолини „Равни Котари“ што је увелико и одредило пољопривредну оријентацију села и цијелог краја. Опасан са сјевера и сјевероистока Велебитом који је и брана континенталне и медитеранске климе, те Новиградског мора, у удолини која обилује водом и плодном земљом, село почетком 80-их година, када се нагло развија пољопривреда, добија епитет „мала Калифорнија“.

Назив[уреди]

Стари назив села је Саддислам што у преводу значи бедем ислама, тј. крајња граница пробоја турске империје. Од тог старог имена је у новијој историји задржан дио имена Ислам, а придјев Грчки је добио средином 18. вијека када се формирају два Ислама - Грчки и Латински.

Сами придјеви Грчки и Латински долази од вјероисповијести мјештана, тј. становници Ислама Грчког су претежно били православне вјере, а Латинског католичке. Како је дошло до формирања баш таквог топонима није познато, али је необично посебно имајући у виду да су се на том простору у средњем вијеку налазила села Тршћане и Качина Горица и утврђење Веспељевац. Чак је у новијој историји села било покушаја промјене имена: један крајем 70-их кад су га хтјели преименовати у Тополовац због обиља топола на пољопривредном добру „Баштица“ које се налази у атару села и други након рата у Хрватској 90-их година. Ниједан покушај није успио, јер је назив села као такав записан у многим историјским, ликовним и научним књигама, по музејима се експонати одређују по том називу итд...

Историја[уреди]

Историја села сеже у средњи вијек, јер се на простору данашњег села у средњем вијеку налазила села Тршћане и Качина Горица, а важност селу је доприносила и чињеница да се налазило на прометној средњовјековној прометници „Виа магна“ (велика цеста).

Село је у прошлости било јако упориште ускока, који су се за рачун Млечана борили против Османлија. Један од најчувенијих српских јунака из тог времена, Стојан Јанковић, који је за своје заслуге као војни заповједник од Млечана добио турско утврђење у Исламу које је до тада било у посједу турског великаша Јусуф-аге Тунића, често је одатле кретао у своје ратне походе по Далмацији.

Кула Јанковића, утврђење у којем је живио Стојан Јанковић и његови потомци, сада у власништву фамилије Десница.

Кула Јанковића, утврђење у којем је живио Стојан и његови потомци, још стоји у Исламу, мада је оштећена током рата. Кула се састоји од стамбених, привредних и одбрамбених зграда, а доминира управо Кула по коме је цијели комплекс добио име и када се потпуно обнови (у току су радови на обнови и ревитализацији)биће то један од најрепрезентативнијих културно историјских споменика у бенковачком крају. Данас је Кула у власништву породице Десница (чији је изданак и књижевник Владан Десница) . Стојан Јанковић је такође поред куле саградио 1675. и цркву Св. Ђорђа[1], свог крсног имена, мада је већина Исламљана због географског положаја и оронулости ове цркве припадала парохији Светог Илије у оближњем Кашићу. Обе цркве су тешко оштећене у задњем рату, а у самој цркви Св. Ђурђа је сахрањен књижевник Владан Десница.

Православна црква Светог Ђорђа, Јанковић-црква, изграђена 1675.

Ислам Грчки је у 20. вијеку, због окружења од претежно хрватских села, добио репутацију као својеврсно српско упориште у том дијелу Равних котара. У Другом свјетском рату Ислам Грчки, Кашић и Смоковић су били јака упоришта четника, који су већином крајем рата прешли у редове партизана и наставили борбу против околних усташких села. Касније, за вријеме буђења српског национализма, Ислам Грчки је 1986. године угостио чланове САНУ којима није било дозвољено да предавање са осјетљивом тематиком српско-хрватских односа и историје одрже у Задру. Локални Хрвати су тада Ислам већ прозвали „Мала Србија“. У грађанском рату деведесетих, село је брзо постало упориште крајишких Срба и једна од главних база за одбрану српског народа. Ислам Грчки је страдао у операцији хрватских снага Равни котари-Масленица у јануару 1993. године. Село је запаљено а доста кућа минирано или порушено, комплетно становништво је избјегло, а живот је изгубило 15 цивила и 14 војника из села, укључујући ту и заробљенике, старце и непокретне.[тражи се извор]

Привреда[уреди]

Већина становништва се бавила пољопривредом, посебно воћарством. Развојем туризма и близином туристичких мјеста уздуж јадранске обале, село је 80-их година достигло свој пољопривредни бум. У селу се налазио велики пољопривредни комбинат Баштица са огромним плантажама бресака, јабука и винограда. Главну улогу у пољопривредној производњи је играла плодна земља, јер се село налази у срцу Равних Котара, као и обиље воде, те осавремењивање производње.

Становништво[уреди]

Данас је Ислам Грчки једно од села са најмањим бројем повратника и најслабијим процентом повратка од свих српских села у Далмацији. Попис из 2001. забиљежио је 108 становника[2], од тога 100 Хрвата и само 5 Срба. Велики број избјеглих Исламљана је нови дом пронашао у Аустралији, посебно у Сиднеју.[3] У задње вријеме се и одређен број Срба вратио на своја вјековна огњишта, бавећи се и даље оним што знају и имају — пољопривредом.

Попис становништва[уреди]

Ислам Грчки је према попису становништва из 2011. године имао 150 становника.[4]

Националност[5] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 991 1.066 1.262
Југословени 56 1
Хрвати 107 90 124
остали и непознато 41 27 13
Укупно 1.139 1.239 1.400 '
Демографија[5]
Година Становника
1971. 1.400
1981. 1.239
1991. 1.139
2001. 108
2011. 150

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено мјесто Ислам Грчки је имало 1.139 становника, сљедећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
991 87,00 %
Хрвати
  
107 9,39 %
неопредијељени
  
11 0,96 %
непознато
  
30 2,63 %
укупно: 1.139

Презимена[уреди]

  • Алавања — Православци, славе Св. Јована и Аранђеловдан
  • Баљак — Православци, славе Лазареву Суботу
  • Богдановић — Православци, славе Св. Јована
  • Чепрња — Православци, славе Св. Јована
  • Ћосо — Православци, славе Ђурђевдан
  • Десница — Православци, славе Св. Николу
  • Деспот — Православци, славе Св. Николу
  • Девић — Православци, славе Св. Јована
  • Допуђ — Православци, славе Св. Јована
  • Драча — Православци, славе Св. Стефана и Аранђеловдан
  • Драгаш — Православци, славе Св. Јована
  • Драгичевић — Православци, славе Св. Николу
  • Дуброја — Православци, славе Св. Јована
  • Ђаковић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Гагић — Православци, славе Ђурђевдан, Св. Николу и Лазареву Суботу
  • Јокић — Православци, славе Ђурђевдан и Св. Николу
  • Калапаћ — Православци, славе Св. Стефана
  • Калуђеровић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Каран — Православци, славе Св. Николу
  • Катарић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Катић — Православци, славе Св. Стефана
  • Кнежевић — Православци, славе Св. Јована
  • Кончаревић — Православци, славе Св. Николу
  • Кожул — Православци, славе Св. Николу
  • Кужет — Православци, славе Аранђеловдан
  • Лацмановић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Лакић — Православци, славе Св. Николу, Ђурђевдан и Св. Василија
  • Матић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Медић — Православци, славе Св. Стефана
  • Милић — Православци, славе Св. Николу
  • Мишковић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Млинар — Православци, славе Василија Великог и Св. Николу
  • Мркић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Мушковски — Православци, славе Аранђеловдан
  • Нонковић — Православци, славе Св. Јована
  • Обрић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Олујић — Православци, славе Аранђеловдан, Св. Николу и Св. Стефана
  • Остојић — Православци, славе Св. Јована
  • Пантелић — Православци, славе Св. Јована
  • Пршо — Православци, славе Лазареву Суботу
  • Пуповац — Православци, славе Ђурђевдан
  • Стегњаја — Православци, славе Св. Јована
  • Суботић — Православци, славе Св. Јована
  • Шекез — Православци, славе Св. Стефана Дечанског
  • Шљепица — Православци, славе Аранђеловдан
  • Шушак — Православци, славе Св. Јована
  • Тодоровић — Православци, славе Св. Јована
  • Тркуља — Православци, славе Св. Јована
  • Узелац — Православци, славе Ђурђевдан и Св. Јована
  • Вишић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Вучковић — Православци, славе Лазареву Суботу
  • Вујанић — Православци, славе Ђурђевдан

Знаменити Исламљани[уреди]

  • гроф Илија Деде Јанковић, полиглота, представник Срба у Далмацији
  • Стојан Јанковић, ускочки вођа и јунак
  • Владан Десница, књижевник, рођен у Задру, али је добар дио живота провео и сахрањен је у Исламу Грчком

Референце[уреди]

  1. ^ „Епархија-далматинска”. Eparhija-dalmatinska.hr. Архивирано из оригинала на датум 25. 4. 2011. Приступљено 5. 3. 2013. 
  2. ^ „Попис становништва 2001”. Dzs.hr. Приступљено 5. 3. 2013. 
  3. ^ „Српска дијаспора”. Srpskadijaspora.info. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2010. Приступљено 5. 3. 2013. 
  4. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 18. 4. 2013. 
  5. 5,0 5,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе[уреди]