Ода радости

С Википедије, слободне енциклопедије
Ода радости
Рукопис Оде радости са потписом Фридриха Шилера из 1785. године
ДржаваНемачка
Језикнемачки
ТекстописацФридрих Шилер
КомпозиторЛудвиг ван Бетовен
Ода радости, инструментална верзија

Ода радости (нем. Ode an die Freude) ода је коју је немачки песник Фридрих Шилер написао 1785. године, славећи идеал братства и уједињености човечанства. Композитор Лудвиг ван Бетовен ју је уврстио у четврти став своје Симфоније бр. 9 из 1823. године, након чега је постала нарочито позната.

Бетовенова музика, у адаптацији Херберта фон Карајана, усвојена је 1972. године као химна Савета Европе, а 1986. године као химна Европске уније. Немачки текст оде, који се појављује у симфонији, није и званични текст химне, због бројности европских језика. Ипак, често се пева при извођењима химне.

Стихови[уреди | уреди извор]

Текст песме[уреди | уреди извор]

Радост искра све лепоте, кћери из Јелисеја
Опојна ти моћ красоте, узвишена мисија

РЕФРЕН

Твоје снове вежу нити што растави мода зла
Сви ће људи браћа бити, крило твоје спајат зна.

Верзија текста незваничне Европске химне[уреди | уреди извор]

Радост краси све лепоте,
Кћери из Јелисеја!
Опојна ти моћ красоте,
Узвишена мисија.
Твоје снове вежу нити,
Што растави многа зла.
Сви ће људи браћа бити,
Крила твоја спајат’ зна.
(тихо)
Твоје снове вежу нити,
Што растави многа зла
(гласно)
Сви ће људи браћа бити,
Крила твоја спајат’ зна.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]