Пређи на садржај

Парну

Координате: 58° 23′ 00″ С; 24° 30′ 00″ И / 58.383333° С; 24.5° И / 58.383333; 24.5
С Википедије, слободне енциклопедије
Пјарну
ест. Pärnu
Стари део Пјарнуа
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Естонија
ОкругПјарну
ОпштинаПјарну
Становништво
Становништво
 — 44.568
 — густина1.383,24 ст./km2
Географске карактеристике
Координате58° 23′ 00″ С; 24° 30′ 00″ И / 58.383333° С; 24.5° И / 58.383333; 24.5
Временска зонаЕЕТ (UTC+2) EEST (UTC+3)
Апс. висина8 m
Површина32,22 km2
Пјарну на карти Естоније
Пјарну
Пјарну
Пјарну на карти Естоније
Веб-сајт
www.narva.ee
Дрон снимак Парне, 2022.

Пјарну (ест. Pärnu, рус. Пярну или Пернов, нем. Pernau) је пети по величини град у Естонији, у њеном југозападном делу. Град је и највећи град и управно средиште истоименог округа Пјарну. Име града потиче од естонске речи за липу.

Природни услови

[уреди | уреди извор]

Пјарну налази у југозападном делу Естоније. Град је удаљен 130 km јужно од главног града Талина.

Рељеф: Град Пјарну је смештен у североисточном делу Ришког залива Балтичког мора. Град с еобразовао као лука око ушћа истоимене реке Пјарну у море. Око града налази се равничарско подручје, на приближно 10 метара надморске висине.

Клима: У Пјарнуу влада континентална клима. Град спада у градове са блажом климом у Естонији.

Воде: Пјарну се образовао на стратежни важном месту где се истоимена река Пјарну улива у Ришког залива Балтичког мора. Она дели град на јужну (стару) и северну (нову) половину. Град је по реци добио и име.

Историја

[уреди | уреди извор]

Град Пјарну се први пут историјски спомиње 1251. године током немачке управе над овим подручјем. У следећим вековима град се налази прво у рукама Ханзе, а потом и Швеђана и Руса.

1919. године Пјарну је постао део независне Естоније, да би 1940. године био прикључен СССР-у у оквиру Естонске републике. Када се Естонија поново осамосталила 1991. година град се поново нашао у њеним границама.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Пјарну данас има око 44.000 становника, што је значајно мање него пре две децније (1989. - 54 хиљ. ст.).

Око 75% градског становништва су етнички Естонци, значајна мањина су Руси (15%), а остатак су други народи из нившег СССР-а (Украјинци, Белоруси). Естонски језик је претежан у граду и матерњи је за већину градског становништва.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Пјарну данас живи највише од туризма. Град је захваљујући бањским изворима познат као најзначајније излетиште у Естонији. У месту постоје бројни хотели, ресторани, кафеи и одмаралишта.

Галерија слика

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]