Рона — разлика између измена
Нема описа измене |
м Додавање података са енглеске Википедије |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
| мапа = Rhone bassin versant.png |
| мапа = Rhone bassin versant.png |
||
| опис_м = Слив реке Рона |
| опис_м = Слив реке Рона |
||
| дужина = |
| дужина = 813 |
||
| висина = 2250 |
| висина = 2250 |
||
| проток = 2.300 |
| проток = 2.300 |
||
| површина_слива = 98000 |
|||
| површина = 95.500 |
|||
| извор = [[Ронски глечер]] |
| извор = [[Ронски глечер]] |
||
| ушће = [[Средоземно море]] |
| ушће = [[Средоземно море]] |
Верзија на датум 21. октобар 2014. у 07:11
Рона | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 813 km |
Басен | 98000 km2 |
Пр. проток | 2.300 m3⁄s |
Пловност | до Лиона |
Водоток | |
Извор | Ронски глечер |
Ушће | Средоземно море |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Швајцарска, Француска |
Насеља | Сион, Женева, Лион, Валанс, Авињон, Арл |
Притоке | Ен, Ардеш, Дром, Диранс, Гардон, Изер, Увез, Саона |
Река на Викимедијиној остави |
Рона (франц. Le Rhône, грч. Ῥοδανός, лат. Rhodanus) је западноевропска река дуга 812 километара. Извире из Ронског глечера близу превоја Сент Готхард у швајцарским Алпима, а улива се у Медитеран делтом у области Камарг у јужној Француској. У свом току река увире и извире из Женевског језера. Река Рона је највећа европска притока Средоземног мора. Просечни проток реке је 2.300 m³/s.
Велики градови на реци Рона су: Сион, Женева, Лион, Валанс, Авињон и Арл. Највећа притока реке Рона је река Саона, која се у њу улива у Лиону.
Била је позната као саобраћајница још у време старих Феничана, Грка и Римљана. Пловидба реком Роном је кроз историју била опасна због јаких матица и брзака. Године 1933. почела је регулација реке и изградња хидроцентрала. Пројекат је настављен после рата 1948. Данас ове хидроцентрале производе око 7% електричне енергије у Француској. Ту је и 5 нуклеарних централа које се хладе водом из реке Рона.