Обични граб — разлика између измена

Граб
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Fagales
Породица:	Betulaceae
Род:	Carpinus
Биномно име
	Carpinus betulus; L.

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 21. јануар 2015. у 22:02

Граб (Carpinus betulus L.) назив рода од римског назива, а епитет врсте betulus = брезин, због сродности са њом. У народу се још назива и бели граб (за разлику од црног граба Ostrya carpinifolia Scop.), белограбица, белограб, габар, габер, габр... ^[1].

Опис врсте

Листопадно дрво средње величине са конусном круном која у старости постаје изразито засвођена и округла, често је са кривудавим гранама. Висина 10-20 (25) m, ширина круне 7-12 (16/18) m, прсни пречник до 70 cm. Дебло је често са жљебовима, а кора глатка и светлосива. Младе гранчице мрке, сјајне, понекад длакаве, витке. Пупољци вретенасти, зашиљени, 5-8 mm дуги, са бројним, по ободу трепавичастим љуспама црвеномрке боје, голи. Годишњи прираст 35 cm у вис и 25-30 cm у ширину. Корен се шири претежно радијално и хоризонтално до дубине 1,4 m, велики проценат жиличастих коренова је у површинском слоју.

Листови наизменични, јајасти до издужено јајасти, 5-10 cm дуги и 3-6 cm широки, зашиљени, при основи срцасти или заобљени, са 10-15 пари бочних нерава, светлозелени. Лисна петељка 8-15 mm дуга, маљава. Јесења боја бљештаво жута, листови често остају на гранама до наредног пролећа.

Једнодома биљка са мушким и женским цветовима у неупадљивим ресама. Цветови се појављују за време листања. Мушке ресе 4-6 cm дуге и 1 cm широке; женске цилиндричне, до 2 cm дуге.

Плодови су мале орашице са трорежњевитим приперцима у светлозеленим висећим издуженим, густим гроздовима до 15 cm дугим и до 6 cm широким, у октобру^[2]^[3].

Дебло са жљебовима, и глатка светлосива кора.
Хоризонтално ширење корена типично за граб.
Јесењи колорит граба.
Дрво.
Топијарне форме од граба (Eyrignac Manor - Велика Британија).

Ареал

Високо листопадно дрво западне и јужне Европе, југозападне Азије и Кавказа. Код нас је веома распрострањена врста која ретко прави чисте састојине, али улази као едификатор у већи број мезофилних шумских заједница у низинском и брдском појасу^[3].

Биоеколошке карактеристике

Подноси и директну осунчаност и сенку. Отпоран је према мразу па може да успева и на мразиштима. Расте на влажним, до умерено влажним, дубоким земљиштима од киселих до алкалних (изразито кисело земљиште му не одговара); може да се развија и на песковитим и глиновитим земљиштима ако нису претерано сиромашна, толерише висок ниво подземних вода, и кратка плављења, али не и забарена земљишта. Осетљив на ремећење – пресадњу. Толерантан на ветар и припеку, топлољубив је, живи до 150 година, у почетку је спорог раста.

Примена

Својим лишћем граб поправља земљиште. Дрво граба је тврдо и жилаво, тешко се цепа. Има разноврсну примену у занатству, а за огрев је одлично. Граб има јаку изданичку снагу из пања и жила.

Врло отпоран на интензивно орезивање и брзо се враћа на претходну форму па може успешно да се употребљава за веома ефектне и дуготрајне живе ограде различите висине као и топијарне форме. При изградњи већих група и масива у зеленим просторима може да се користи као дрво другог реда (подстојна врста).

Референце

^ Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига CCCXVIII
^ Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
^ ^а ^б Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд

Спољашње везе

Шаблон:Link GA

[dragi-1] Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига CCCXVIII

[bane-2] Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд

[ema-3] а ^б Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 4: / Ред 4: @@
 | image = Carpinus_betulus_01_by_Line1.jpg
 | image_width = 250px
-| regnum = -{[[Plantae]]}-
+| regnum = -{[[Биљке|Plantae]]}-
-| divisio = -{[[Magnoliophyta]]}-
+| divisio = -{[[Скривеносеменице|Magnoliophyta]]}-
-| classis = -{[[Magnoliopsida]]}-
+| classis = -{[[Дикотиледоне биљке|Magnoliopsida]]}-
 | ordo = -{[[Fagales]]}-
 | familia = -{[[Betulaceae]]}-
@@ Ред 22: / Ред 22: @@
 [[Лист]]ови наизменични, јајасти до издужено јајасти, 5-10 -{cm}- дуги и 3-6 -{cm}- широки, зашиљени, при основи срцасти или заобљени, са 10-15 пари бочних нерава, светлозелени. Лисна петељка 8-15 -{mm}- дуга, маљава. Јесења боја бљештаво жута, листови често остају на гранама до наредног пролећа.
-[[Једнодома биљка]] са мушким и женским [[цвет]]овима у неупадљивим [[реса]]ма. Цветови се појављују за време листања. Мушке ресе 4-6 -{cm}- дуге и 1 -{cm}- широке; женске цилиндричне, до 2 -{cm}- дуге.
+[[Једнодоме биљке|Једнодома биљка]] са мушким и женским [[цвет]]овима у неупадљивим [[реса]]ма. Цветови се појављују за време листања. Мушке ресе 4-6 -{cm}- дуге и 1 -{cm}- широке; женске цилиндричне, до 2 -{cm}- дуге.
 [[Плод]]ови су мале [[орашица|орашице]] са трорежњевитим [[приперак|приперцима]] у светлозеленим висећим издуженим, густим [[грозд]]овима до 15 -{cm}- дугим и до 6 -{cm}- широким, у октобру<ref name = bane>Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд</ref><ref name = ema>Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд</ref>.
@@ Ред 37: / Ред 37: @@
 == Биоеколошке карактеристике ==
-Подноси и директну осунчаност и сенку. Отпоран је према мразу па може да успева и на мразиштима. Расте на влажним, до умерено влажним, дубоким [[земљиште|земљиштима]] од киселих до [[алкално земљиште|алкалних]] (изразито [[кисело земљиште]] му не одговара); може да се развија и на [[песковито земљиште|песковитим]] и [[глиновито земљиште|глиновитим земљиштима]] ако нису претерано сиромашна, толерише висок ниво [[подземне воде|подземних вода]], и кратка плављења, али не и забарена земљишта. Осетљив на ремећење – пресадњу. Толерантан на [[ветар]] и припеку, топлољубив је, живи до 150 година, у почетку је спорог раста.
+Подноси и директну осунчаност и сенку. Отпоран је према мразу па може да успева и на мразиштима. Расте на влажним, до умерено влажним, дубоким [[тло|земљиштима]] од киселих до [[алкално земљиште|алкалних]] (изразито [[кисело земљиште]] му не одговара); може да се развија и на [[песковито земљиште|песковитим]] и [[глиновито земљиште|глиновитим земљиштима]] ако нису претерано сиромашна, толерише висок ниво [[подземне воде|подземних вода]], и кратка плављења, али не и забарена земљишта. Осетљив на ремећење – пресадњу. Толерантан на [[ветар]] и припеку, топлољубив је, живи до 150 година, у почетку је спорог раста.
 == Примена ==