Ода радости — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 29. април 2015. у 12:13

Ода радости (нем. Ode an die Freude) је ода коју је немачки песник Фридрих Шилер написао 1785. године, славећи идеал братства и уједињености човечанства. Композитор Лудвиг ван Бетовен ју је уврстио у четврти став своје Симфоније бр. 9 из 1823. године, након чега је постала нарочито позната.

Бетовенова музика, у адаптацији Херберта фон Карајана, усвојена је 1972. године као химна Савета Европе, а 1986. године као химна Европске уније. Немачки текст оде, који се појављује у симфонији, није и званични текст химне, због бројности европских језика. Ипак, често се пева при извођењима химне.

Стихови

Текст песме

Радост дивни дар Божанства дете поља небеских,

Твојим жаром опијени, ступамо до прага твог.

Кад нас твоја моћ измири нестати мора разрок сав.

Сваки човек брат је другом твој кад дивни следи глас.

Сваки човек који срећу верног пријатељства зна,

сваки који зна за љубав нек нам свој приложи глас.

Свак' ко може једно биће на тој земљи својим звати.

Ком то није дано, бедник, тај за радост неће знат'.

Верзија текста незваничне Европске химне

Радост краси све лепоте,

Кћери из Елизија!

Опојна ти моћ красоте,

Узвишена мисија.

Твоје снове вежу нити,

Што растави мода зла.

Сви ће људи браћа бити,

Крила твоја спајат' зна.

(Тихо)

Твоје снове вежу нити,

Што растави мода зла

(Гласно)

Сви ће људи браћа бити,

Крила твоја спајат' зна.

Спољашње везе

Овај чланак везан за песме је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{Преусмери|Ода радости}}
-[[Слика:Schiller an die freude manuskript 2.jpg|мини|десно|250п|Ода радости 1785]]
+[[Датотека:Schiller an die freude manuskript 2.jpg|мини|десно|250п|Ода радости 1785]]
-'''Ода радости''' ({{јез-нем|Ode an die Freude}}) је ода коју је [[немачки]] [[песник]] [[Фридрих Шилер]] написао [[1785]]. године, славећи идеал братства и уједињености човечанства. Композитор [[Лудвиг ван Бетовен]] ју је уврстио у четврти [[став]] своје [[Симфонија бр. 9 (Бетовен)|Симфоније бр. 9]] из [[1823]]. године, након чега је постала нарочито позната.
+'''Ода радости''' ({{јез-нем|Ode an die Freude}}) је ода коју је [[немачки]] [[песник]] [[Фридрих Шилер]] написао [[1785]]. године, славећи идеал братства и уједињености човечанства. Композитор [[Лудвиг ван Бетовен]] ју је уврстио у четврти [[став]] своје [[Simfonija br. 9 (Betoven)|Симфоније бр. 9]] из [[1823]]. године, након чега је постала нарочито позната.
 {{главни чланак|Европска химна}}
-Бетовенова музика, у адаптацији  [[Херберт фон Карајан|Херберта фон Карајана]], усвојена је [[1972]]. године као химна Савета Европе, а [[1986]]. године као химна [[Европска унија|Европске уније]]. Немачки текст оде, који се појављује у симфонији, није и званични текст химне, због бројности европских језика. Ипак, често се пева при извођењима химне.
+Бетовенова музика, у адаптацији [[Херберт фон Карајан|Херберта фон Карајана]], усвојена је [[1972]]. године као химна Савета Европе, а [[1986]]. године као химна [[Европска унија|Европске уније]]. Немачки текст оде, који се појављује у симфонији, није и званични текст химне, због бројности европских језика. Ипак, често се пева при извођењима химне.
 == Стихови ==
-===Текст песме===
+=== Текст песме ===
 :Радост дивни дар Божанства дете поља небеских,
 :Твојим жаром опијени, ступамо до прага твог.
@@ Ред 20: / Ред 20: @@
 :
-===Верзија текста незваничне Европске химне===
+=== Верзија текста незваничне Европске химне ===
 :Радост краси све лепоте,
 :Кћери из Елизија!