Ресава (река) — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке |
||
| Ред 33: | Ред 33: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}} |
|||
* ''[[Мала енциклопедија Просвета]]'', Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2 |
|||
* |
* {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
Верзија на датум 24. јул 2015. у 22:43
| Ресава | |
|---|---|
 Ресава са моста краља Александра код Деспотовца | |
| Опште информације | |
| Дужина | 65 km |
| Басен | 685 km2 |
| Слив | Црно море |
| Водоток | |
| Извор | настаје спајањем Злотске и Бобовачке реке на Бељаници |
| В. извора | ~1120 m |
| Ушће | Велика Морава |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Област | Источна Србија |
| Насеља | Деспотовац, Свилајнац |
| Река на Викимедијиној остави | |
Ресава је река у источној Србији, која извире на планини Бељаници и најдужа је десна притока Велике Мораве. Настаје спајањем Бобовачке и Злотске реке, на висини од 663 метара надморске висине, док се највиши извор Бобовачке реке налази на висини од око 1.120 метара. Дужина њеног тока је 65 km, а слив обухвата површину од 685km². Њен горњи део представља композитну долину у којој се кратке клисуре смењују са малим котлинама, да би у свом доњем делу (после Манасије), она ушла у пространу долину. У реци живе поточна пастрмка, кркуша и кленови, а дуж њеног тока подигнут је низ рибњака у којима се узгајају калифорнијске и жуте пастрмке.
Ресава протиче кроз Деспотовац и Свилајнац, а у њеној непосредној близини се налазе Ресавска (Дивљаковачка) пећина, водопад Велики бук (Лисине) и манастир Манасија (Ресава), као и велика налазишта мрког угља, која се екслоатишу у склопу РЕМБАСа.
Види још
Литература
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
