Дужичаста пастрмка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Kалифорнијска пастрмка
Oncorhynchus mykiss.jpg
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Sakmoniformes
Породица: Salmonidae
Род: Oncorhynchus
Врста: O. mykiss
Биномна номенклатура
Oncorhynchus mykiss
Richardson, 1836
Kалифорнијска пастрмка (Oncorhynchus mykiss).
Калифорнијска пастрмка (Oncorhynchus mykiss) омамљена електродом током електро риболова.

Kалифорнијска пастрмка (лат. Parasalmo gairdneri) je миграторна, слатководна риба која живи у бистрим, чистим водама Америчког континента. Ради узгоја је унесена у хладније реке остатка света где се сматра инвазивном врстом. Припада фамилији Salmonidae.

  • Латински назив: Oncorhynchus mykiss
  • Локални називи: дужичаста пастрмка, калифорнијска пастрмка
  • Макс. дужина: од 25 до 60 цм
  • Макс. тежина: 15,8 кг
  • Време мреста: почиње у рано пролеће а завршава се у мају

Опис[уреди]

Максимална величина до 122 центиметара, просечна величина око 60 центиметара, тежине до 25 килограма. Благе промене у обојености главе и уста се примећује код мужијака приликом парења. Боја варира у зависности од станишта, величине и полне зрелости. Примерци који насељавају потоке и који се мресте су тамнији и интензивније су обојени. Примерци у стајаћим водама су светлији, више сребрни. Репно пераје поседује 19 зрака, леђно 10-12 меких зрака, а анално 8-12 меких зрака. Поседују широку ружичасту штрафту која се простире од главе до базе репног пераја. Мужјаци који се мресте не поседују грбу. Нешто је шира и снажнија од поточне пастрмке. Тело, укључујући и пераја, јој је прекривено тамним пегама, а леђа су јој тамнозелене боје. Мрести се у рано пролеће (март - април), па све до маја. Тада по телу добија још изражајније боје, "мресну одору". У то време мења и боју меса и добија јачи рибљи мирис. Излеже до 2000 јајашаца, а полно је зрела између друге и треће године кад је дугачка од 20 до 25 цм. По боковина, који сребрнасто светлуцају, се пружа шарена линија дугиних боја која нијансом прелази на црвено, и због тога је негде зову дужичаста пастрмка. Миграторне форме са запада Северне Америке имају челичносребрну боју ("steelhead") и улазе из Тихог океана у велике реке, којима мигрирају узводно на природона плодишта ради мреста.[1]

Распрострањење и станиште[уреди]

Природно станиште су јој реке у Kалифорнији, Венецуели, Мексику, али и река Макензи у јужном Орегону. Има је на Аљасци, Алберти и Британској Kолумбији у Kанади. Интродукована је из хладнијих река Северне Америке у реке на Kамчатки, Kомандорским острвима источно од Kамчатке. Уочена је у реци Амур, али и у Србији. Сматра се инвазивном врстом. Пореклом је из вода западнопацифичке обале Северне Америке (Калифорнија и Канада), а на просторе Европе и Балкана је стигла 1893. године када је уведена у рибогојилишта код Загреба, а потом и у Словенији. Убрзо је из рибњака ушла и у отворене воде и навикла се на живот у рекама и језерима. У Србији се масовно гаји у рибњацима углавном због тога што добро подноси летњу повишену температуру воде и до 25°C. У неким подручјима се толико прилагодила еколошким условима да се успешно размножава и има своје популације.[2]

Биологија[уреди]

Калифорнијска пастрмка у реци Врело у Перућцу, притоци реке Дрине.

Адулти насељавају хладне реке, потоке и језера. Мигрирају до приобалних потока да се мресте. Не насељавају реке које лети достижу температуру од 25 °Ц или стајаће воде са малом концентрацијом кисеоника. Хране се разним акватичним и терестричним бескичмењацима и мањом рибом. У приморским областима се хране мањом рибом и главоношцима. Често мигрирају до удаљених мрестилишта у потоцима. Мужјаци достижу полну зрелост са 2 године а женке са 3. Мресте се од Новембра до Маја на Северној хемисфери а од Августа до Новембра на Јужној хемисфери. Величина јаја зависи од величине женке, у просеку око 3-6 мм и поседују добро развијену жуманчану кесу. Млађ након излегања је дугачка око 12-20 мм. Приликом мреста, женка ископава рупу, тада мужјак јој прилази и заједно силазе у рупу. Пар плива једно поред другог и избацују јаја и сперматозоиде. Након тога женка копа нову рупу узводно, и тиме прекрива јаја. Женке продукују око 700 до 4000 јаја по мресту.У неким водама постиже максималну тежину и до 10 кг. Трофејима се сматрају примерци од 30 cm дужине. Просечна ловна тежина је од 200 до 900 грама. Kалифорнијска пастрмка као мала храни се планктоном и епизооном, а затим ситним воденим ларвама инсеката, одраслим инсектима и рачићима, а касније прелази на крупнију храну, нпр. млађ риба. [3]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]