Бељаница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бељаница
Resava region2.JPG
Детаљ са стрмостенске стране
Географске карактеристике
Највиша тачка Бељаница
Надморска висина 1.339 m
Координате 44°07′07″ СГШ; 21°42′33″ ИГД / 44.1185° СГШ; 21.709167° ИГД / 44.1185; 21.709167 Координате: 44°07′07″ СГШ; 21°42′33″ ИГД / 44.1185° СГШ; 21.709167° ИГД / 44.1185; 21.709167
Географија
Бељаница на мапи Србије
Бељаница
Бељаница
Државе  Србија
Масив Карпатско-балканске планине
Група Карпатске планине

Бељаница је једна од највећих кречњачких планина источне Србије. Налази се између слива реке Млаве и Жагубичке котлине на северу и слива реке Ресаве на југу. Пружа се од запада ка истоку у дужини од 24 км, са просечном ширином од око 12 км. Захвата површину од 309 км², од чега 246 км² изразит крашки рељеф у кречњацима.

Северни део је висораван са многим вртачама, увалама и слепим долинама (Бусовата, Речке са понором дубоким 150 м). Јужни део је стеновит, кречњачки гребен Бељаница (1.339 м[1]), који стрмим одсеком пада у клисуру реке Чемернице, десне притоке реке Ресаве. У гребену су многобројне пећине, од којих је највећа Велика Атула (560 м). У подножју гребена налазе се Мало и Велико врело, а у подножју северног обода Врело Млаве код Жагубице.

Карактеристике[уреди]

Бељаница је планина богата водом, подземним и површинским токовима. Нарочито су интересантни површински токови са великим бројем река и потока понорница. Вода у свим токовима је чиста и може се пити из водотока.

Бељаница је у спелеолошким круговима веома позната као изузетно богата спелеолошким објектима. Најпознатија пећина је Ресавска пећина, која је уређена за појединачне или колективне посете и отворена је током целе године. Поред Ресавске пећине постоји велики број пећина богатих свим врстама пећинског накита.

Пећине изузетне лепоте су Јеларче, Пионирска пећина, Влашка пећина и Ивков понор, а нарочито се издвајају Извиђачка пећина, која по времену настанка и богатству накитом, не заостаје за Ресавском пећином и Велика Атула, као спелеолошки објекат посебне важности.

Заправо Велика Атула није до краја истражена, а најновија истраживања су дозволила постојање продужетка западног канала. У последњим истраживањима пећинске фауне, откривене су посебне врсте непигментисаних стонога, које су за науку непозната врста.

Лепоту планине Бељанице допуњују кањони реке Ресаве и Клочанице.

На висинама преко 700 м постоји велики број колиба у којима живе мештани околних села, који праве сир изузетног квалитета.

Вршни део планине чине пашњаци. Сам врх (1.339 метара) је стеновит, због чије се белине, изнад падина прекривених буковим и храстовим шумама, претпоставља да је планина добила име. На јужној падини планине налази се водопад Велики бук.[2]

Микроклима Бељанице је чиста континентална, тако да је зими неопходна зимска опрема за моторна возила.

Планинарско друштво[уреди]

У част планине Бељанице у Свилајнцу је основано Планинарско друштво „Бељаница“, са дугом традицијом, а њихов планинарски дом „Суваја“, налази се на уласку у кањон река Ресаве и Суваје, надомак хидро-комплекса Лисине.[3]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Атлас Србије: Иван Бертић, Денис Шехић, Демир Шехић, Политика АД, Београд. 2007. ISBN 978-86-86809-05-6.
  2. Село Лазница: Хомоље, последње уточиште вукова и хајдука, Јат ревјув, Приступљено 22. 12. 2012.
  3. Свилајнац онлајн: Удружења - ПД „Бељаница“, Приступљено 22. 12. 2012.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]