Пређи на садржај

Бисус — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Mytilus with byssus.jpg|мини|десно|Шкољка ''-{[[Dagnja|Mytilus]]}-'' са бисусом који се јасно види, снимљена у водама [[Калифорнија|Калифорније]]]]
[[Датотека:Mytilus with byssus.jpg|мини|десно|Шкољка ''-{[[Dagnja|Mytilus]]}-'' са бисусом који се јасно види, снимљена у водама [[Калифорнија|Калифорније]]]]
'''Бисус''' је тканина коју су користили стари народи, посебно [[стари Египат|Египћани]], која се правила од памука или лана.<ref>[http://www.vokabular.org/?search=%D0%B1%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%81 Вокабулар: бисус]</ref>
'''Бисус''' је фина и сјајна древна [[тканина]] коју су називали и морска [[свила]], јер су се влакна, од којих је [[ткање|ткана]], добијали од филамента морских [[Шкољке|шкољки]].<ref>[http://manoppello.eu/eng/index.php?go=bisior Manoppello: Свето лице]</ref>

== Карактеристике тканине ==
Тканина је изузетне финоће, златне боје и сјаја. Веома је јака али у исто време транспарентна, мења боју у зависности од угла гледања, њен сјај даје утисак сличан холограму. Није растворљива у води и отпорна је на слабе киселине, базе и алкохол. Не може се цртати по њој јер не задржава пигменте. Изложена високим температурама топи се слично као људска коса.


== Етимологија ==
== Етимологија ==
Ред 6: Ред 9:


== Биологија ==
== Биологија ==
У [[биологија|биологији]] бисус је [[хемијска супстанца|супстанца]] коју стварају неке [[шкољке]], а која се стврдњава у додиру са водом стварајући влакна. Ову супстанцу лучи [[жлезда]] на [[стопало|стопалу]], а њена улога је да причвршћује животињу за подлогу.<ref>Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.</ref>
У [[биологија|биологији]] бисус је [[хемијска супстанца|супстанца]] коју стварају [[шкољке]] {{јез-лат|Pinna nobilis}}, {{јез-лат|Mytilidae}} фамилија и од слатководних {{јез-лат|Dreissenidae}} а која се стврдњава у додиру са водом стварајући влакна. Ову супстанцу лучи [[жлезда]] на [[стопало|стопалу]], а њена улога је да причвршћује животињу за подлогу.<ref>Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.</ref>

== Занимљивости ==
У Италијанској цркви ''-{Manoppello}-'', налази се „Вероника“, тканинана, на којој је лик [[Исус]]а.


== Извори ==
== Извори ==

Верзија на датум 23. јануар 2016. у 16:44

Шкољка Mytilus са бисусом који се јасно види, снимљена у водама Калифорније

Бисус је фина и сјајна древна тканина коју су називали и морска свила, јер су се влакна, од којих је ткана, добијали од филамента морских шкољки.[1]

Карактеристике тканине

Тканина је изузетне финоће, златне боје и сјаја. Веома је јака али у исто време транспарентна, мења боју у зависности од угла гледања, њен сјај даје утисак сличан холограму. Није растворљива у води и отпорна је на слабе киселине, базе и алкохол. Не може се цртати по њој јер не задржава пигменте. Изложена високим температурама топи се слично као људска коса.

Етимологија

Према Оксфордовом речнику[2], реч потиче од старе хебрејске речи būts или butz (בוץ) која означава бело влакно или тканину, што је сродно арамејском bus и арапском bāḍ и има слично значење (означава бело). Ова реч је преузета у латинском као byssus и у грчком (βύσσος) у значењу „жућкасти лан“, а односила се и на влакно добијено од лана, али су касније писци ову реч користили за памук, као и свилу, сматрану неком врстом памука.[3]

Биологија

У биологији бисус је супстанца коју стварају шкољке лат. Pinna nobilis, лат. Mytilidae фамилија и од слатководних лат. Dreissenidae а која се стврдњава у додиру са водом стварајући влакна. Ову супстанцу лучи жлезда на стопалу, а њена улога је да причвршћује животињу за подлогу.[4]

Занимљивости

У Италијанској цркви Manoppello, налази се „Вероника“, тканинана, на којој је лик Исуса.

Извори

  1. ^ Manoppello: Свето лице
  2. ^ Oxford English Dictionary, 2nd ed., Oxford University Press, 1989.
  3. ^ Henry George Liddell, Robert Scott, Henry Stuart Jones, and Roderick McKenzie. A Greek-English Lexicon. Oxford University Press. 1996 (9th edition). ISBN 0-19-864226-1
  4. ^ Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.

Спољашње везе