Јозеф I Хабзбуршки — разлика између измена

Јозеф I Хабзбуршки
Јозеф I Хабзбуршки
Лични подаци
Датум рођења	26. јул 1678.
Место рођења	Беч, Хабзбуршка монархија
Датум смрти	17. април 1711. (32 год.)
Место смрти	Беч, Хабзбуршка монархија
Породица
Супружник	Вилхелмина Амалија од Брауншвајг-Каленберга
Потомство	Марија Јозефа од Аустрије; Марија Амалија од Аустрије
Родитељи	Леополд I; Елеонора-Магдалена Нојбуршка
Династија	Хабзбурзи
Претходник	Леополд I Хабзбуршки
Наследник	Карло VI, цар Светог римског царства

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 2. октобар 2016. у 06:59

Јозеф I (нем. Joseph I.; Беч, 26. јул 1678. — Беч, 17. април 1711.) био је владар из династије Хабзбурга, цар Светог римског царства, краљ Угарске, краљ Чешке и надвојвода Аустрије, био је син цара Леополда I и његове треће жене Елеоноре од Пфалц-Нојбурга.

Још за очеве владавине постао је краљ Угарске (1687.) и краљ Римљана (1690). Добијањем титуле краља Римљана био је одређен да наследи оца на царском престолу. Учествовао је у рату за шпанско наслеђе. Заједно са царским генералом Лудвигом Вилхелмом, маркгрофом од Баден-Бадена, Јозеф је учествовао у опсади града Ландау у Пфалцу.

Царство је наследио након очеве смрти, 1705. у време када је царски војсковођа Еуген Савојски редовно односио победе над војскама Луја XIV. За време Јозефове владавине Мађарска је била захваћена побуном Ференца Ракоција II, током које су Ракоцијеве присталице 1707. прогласиле да су Хабзбурговци лишени угарске круне. Ускоро су, међутим, покренути преговори између цара и побуњеника, за време којих Јозеф умире, а наставља их бан Јанош Палфи. Постигнути договор у Сатмару прогласио је општу амнестију и загарантовао права протестаната у Угарској на слободу вероисповести, а потписала га је 1. априла 1711. Јозефова мајка, царица Елеонора.^[1]

Јозеф I је имао само једног сина Леополда Јозефа који је умро још 1701. године. Покушао је да Прагматичном санкцијом законски обезбеди да га наследи једна од ћерки, али је 1711. за цара изабран његов млађи брат Карло VI.

Референце

^ Berenger, Jean (19. 9. 2014). The Habsburg Empire 1700-1918. Routledge. стр. 21—. ISBN 978-1-317-89573-2.

Литература

Претходник:
Леополд I

Свети
римски цар
1705 — 1711

Наследник:
Карло VI

Шаблон:Краљеви Мађарске

[1] Berenger, Jean (19. 9. 2014). The Habsburg Empire 1700-1918. Routledge. стр. 21—. ISBN 978-1-317-89573-2.

[1]

Верзија на датум 2. октобар 2016. у 06:58 уреди BokicaK (разговор \| доприноси) Аутоматски патролирани 282.634 измене Нема описа измене ← Старија измена		Верзија на датум 2. октобар 2016. у 06:59 уреди поништи BokicaK (разговор \| доприноси) Аутоматски патролирани 282.634 измене Нема описа измене Новија измена →
Ред 29:		Ред 29:


	Царство је наследио након очеве смрти, [[1705]]. у време када је царски војсковођа [[Еуген Савојски]] редовно односио победе над војскама [[Луј XIV\|Луја XIV]]. За време Јозефове владавине Мађарска је била захваћена побуном ~~Франца~~ Ракоција II, током које су Ракоцијеве присталице [[1707]]. прогласиле да су [[Хабзбурзи\|Хабзбурговци]] лишени угарске круне. Ускоро су, међутим, покренути преговори између цара и побуњеника, за време којих Јозеф умире, а наставља их бан [[Јанош Палфи]]. Постигнути [[договор у Сатмару]] прогласио је општу амнестију и загарантовао права протестаната у Угарској на слободу вероисповести, а потписала га је [[1. април]]а 1711. Јозефова мајка, царица Елеонора.<ref>{{cite book\|last=Berenger\|first=Jean\|title=The Habsburg Empire 1700-1918\|url=http://books.google.com/books?id=7A-PBAAAQBAJ&pg=PA21\|date=19 September 2014\|publisher=Routledge\|isbn=978-1-317-89573-2\|pages=21–}}</ref>		Царство је наследио након очеве смрти, [[1705]]. у време када је царски војсковођа [[Еуген Савојски]] редовно односио победе над војскама [[Луј XIV\|Луја XIV]]. За време Јозефове владавине Мађарска је била захваћена побуном [[Ференц Ракоци II\|Ференца Ракоција II]], током које су Ракоцијеве присталице [[1707]]. прогласиле да су [[Хабзбурзи\|Хабзбурговци]] лишени угарске круне. Ускоро су, међутим, покренути преговори између цара и побуњеника, за време којих Јозеф умире, а наставља их бан [[Јанош Палфи]]. Постигнути [[договор у Сатмару]] прогласио је општу амнестију и загарантовао права протестаната у Угарској на слободу вероисповести, а потписала га је [[1. април]]а 1711. Јозефова мајка, царица Елеонора.<ref>{{cite book\|last=Berenger\|first=Jean\|title=The Habsburg Empire 1700-1918\|url=http://books.google.com/books?id=7A-PBAAAQBAJ&pg=PA21\|date=19 September 2014\|publisher=Routledge\|isbn=978-1-317-89573-2\|pages=21–}}</ref>

	Јозеф I је имао само једног сина Леополда Јозефа који је умро још [[1701]]. године. Покушао је да Прагматичном санкцијом законски обезбеди да га наследи једна од ћерки, али је 1711. за цара изабран његов млађи брат [[Карло VI, цар Светог римског царства\|Карло VI]].		Јозеф I је имао само једног сина Леополда Јозефа који је умро још [[1701]]. године. Покушао је да Прагматичном санкцијом законски обезбеди да га наследи једна од ћерки, али је 1711. за цара изабран његов млађи брат [[Карло VI, цар Светог римског царства\|Карло VI]].