Јозеф I Хабзбуршки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јозеф I Хабзбуршки
Joseph I, Holy Roman Emperor.jpg
Датум рођења (1678-07-26)26. јул 1678.
Место рођења Беч
Хабзбуршка монархија
Датум смрти 17. април 1711.(1711-04-17) (32 год.)
Место смрти Беч
Хабзбуршка монархија
Династија Хабзбурзи
Отац Леополд I
Мајка Елеонора-Магдалена Нојбуршка
Супружник Вилхелмина Амалија од Брауншвајг-Каленберга
Потомство Марија Јозефа од Аустрије, Archduke Leopold Joseph of Austria, Maria Amalia of Austria
Цар Светог римског царства
Период 1705 — 1711
Претходник Леополд I Хабзбуршки
Наследник Карло VI, цар Светог римског царства
Краљ Угарске
Период (1687 – 1711)
Претходник Леополд I Хабзбуршки
Наследник Карло VI, цар Светог римског царства

Јозеф I (нем. Joseph I.; Беч, 26. јул 1678. — Беч, 17. април 1711.) био је владар из династије Хабзбурга, цар Светог римског царства, краљ Угарске, краљ Чешке и надвојвода Аустрије, био је син цара Леополда I и његове треће жене Елеоноре од Пфалц-Нојбурга.

Још за очеве владавине постао је краљ Угарске (1687.) и краљ Римљана (1690). Добијањем титуле краља Римљана био је одређен да наследи оца на царском престолу. Учествовао је у рату за шпанско наслеђе. Заједно са царским генералом Лудвигом Вилхелмом, маркгрофом од Баден-Бадена, Јозеф је учествовао у опсади града Ландау у Пфалцу.


Царство је наследио након очеве смрти, 1705. у време када је царски војсковођа Еуген Савојски редовно односио победе над војскама Луја XIV. За време Јозефове владавине Угарска је била захваћена побуном Ференца Ракоција II, током које су Ракоцијеве присталице 1707. прогласиле да су Хабзбурговци лишени угарске круне. Ускоро су, међутим, покренути преговори између цара и побуњеника, за време којих Јозеф умире, а наставља их бан Јанош Палфи. Постигнути договор у Сатмару прогласио је општу амнестију и загарантовао права протестаната у Угарској на слободу вероисповести, а потписала га је 1. априла 1711. Јозефова мајка, царица Елеонора.[1]

Јозеф I је имао само једног сина Леополда Јозефа који је умро још 1701. године. Покушао је да Прагматичном санкцијом законски обезбеди да га наследи једна од ћерки, али је 1711. за цара изабран његов млађи брат Карло VI.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Карл II Штајерски (=22)
 
 
 
 
 
 
 
8. Фердинанд II, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Марија Ана од Баварске (=23)
 
 
 
 
 
 
 
4. Фердинанд III, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Вилхелм V, војвода Баварске (=26)
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Ана од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Рената од Лорене (=27)
 
 
 
 
 
 
 
2. Леополд I Хабзбуршки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Филип II од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
10. Филип III од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ана од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија Ана од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Карл II Штајерски (=16)
 
 
 
 
 
 
 
11. Маргарета од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Марија Ана од Баварске (=17)
 
 
 
 
 
 
 
1. Јозеф I Хабзбуршки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Philip Louis, Count Palatine of Neuburg
 
 
 
 
 
 
 
12. Wolfgang Wilhelm, Count Palatine of Neuburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Anna of Jülich-Cleves-Berg
 
 
 
 
 
 
 
6. Philipp Wilhelm, Elector Palatine
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Вилхелм V, војвода Баварске (=18)
 
 
 
 
 
 
 
13. Магдалена од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Рената од Лорене (=19)
 
 
 
 
 
 
 
3. Елеонора-Магдалена Нојбуршка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Лудвиг V од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
14. George II, Landgrave of Hesse-Darmstadt
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Magdalene of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
7. Елизабета Амалија од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Јохан Георг I, изборник Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
15. Софија Елеонора од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Magdalene Sibylle of Prussia
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. Berenger (2014). стр. 21.

Литература[уреди]

Претходник:
Леополд I
Цар Светог римског царства (1705 — 1711)
Наследник:
Карло VI
Претходник:
Леополд I
Краљ Угарске (1687 – 1711) Наследник:
Карло III