Леополд I, цар Светог римског царства

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Леополд I Хабзбуршки
Kaiser-Leopold1.jpg
Леополд I, цар Светог римског царства
Датум рођења(1640-06-09)9. јун 1640.
Место рођењаБеч
Хабзбуршка монархија
Датум смрти5. мај 1705.(1705-05-05) (64 год.)
Место смртиБеч
Хабзбуршка монархија
ДинастијаХабзбурзи
ОтацФердинанд III
МајкаМарија Ана од Шпаније
СупружникМаргарета Тереза Шпанска, Клаудија Фелиција Аустријска, Елеонора-Магдалена Нојбуршка
ПотомствоMaria Antonia of Austria, Јозеф I Хабзбуршки, Maria Elisabeth of Austria, Archduke Leopold Joseph of Austria, Марија Ана Јозефа, Марија Тереза од Аустрије, Карло VI, цар Светог римског царства, Maria Magdalena of Austria
Свети римски цар
Период1658 — 1705
ПретходникФердинанд III, цар Светог римског царства
НаследникЈозеф I Хабзбуршки
Краљ Угарске
Период1655 — 1705
ПретходникФердинанд III Хабзбуршки
НаследникЈозеф I Хабзбуршки

Леополд I (нем. Leopold I.; Беч, 9. јун 1640 — Беч, 5. мај 1705)[1] је био цар Светог римског царства (1657. или 1658—1705), краљ Угарске (1655. или 1657—1705), краљ Чешке (1658—1705).[2]

Биографија[уреди]

Син и наследник цара Фердинанда III. Добар део своје владавине провео је ратујући. С Царством је наследио и рат са Шведском, који је окончао 1660. Уследио је Аустријско-турски рат (1663/64), који је завршио победом Монтекуколија код Сентготарда и миром у Вашвару (1664), који је постао повод за Зринско-франкопанску заверу (1670—1671), чији је циљ био отцепљење Хрватске и Угарске од Хабзбуршке Монархије. По истеку двадесетогодишњег мира договореног у Вашвару, започео је Велики турски рат. Уз помоћ војводе Карла Лотариншког и пољског краља Јана III Собјеског, Турци су 12. септембра 1683. поражени под Бечом; па се на тај пораз надовезао Велики турски рат, који је завршио Миром у Сремским Карловцима (1699) и обележио крај турској премоћи у јужноисточној Европи.

Власт Леополда I је током победоносног рата ојачала; хрватски и угарски сталежи признали су у Пожуну 1687. наследно право Хабзбурговаца на угарски престо по начелу примогенитуре, а истовремено је укинут чл. 31. Златне буле из 1222, који је племству признао право отпора против краља у случају његовог незаконитог деловања. У ратовима против Француске (1672/79. и 1688/97) Леополд није имао успеха. При крају живота Леополд се ангажовао 1701. у Рату за шпанску круну против Луја XIV.

Године 1697, у складу с тадашњим обичајима, а за посебне заслуге у победи над Турцима код Сенте, подарио је принцу Еугену Савојском имање у јужној Барањи, названо Беље.

Током Леополдове владавине доселиле су се хиљаде Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем у Угарску и у Срем, бежећи од Турака.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Фердинанд I, цар Светог римског царства (= #28)
 
 
 
 
 
 
 
8. Карл II Штајерски (= #14)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ана од Чешке и Угарске (= #29)
 
 
 
 
 
 
 
4. Фердинанд II, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Алберт V Баварски (= #20, #30)
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Ана од Баварске (= #15)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ана од Аустрије (= #21, #31)
 
 
 
 
 
 
 
2. Фердинанд III Хабзбуршки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Алберт V Баварски (= #18, #30)
 
 
 
 
 
 
 
10. Вилхелм V, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ана од Аустрије (= #19, #21, #31)
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија Ана од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Francis I, Duke of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
11. Рената од Лорене
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Кристина од Данске
 
 
 
 
 
 
 
1. Леополд I, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Карло V, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
12. Филип II од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Изабела Авиз
 
 
 
 
 
 
 
6. Филип III од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Максимилијан II, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
13. Ана од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Марија од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Ана од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Фердинанд I, цар Светог римског царства (= #16)
 
 
 
 
 
 
 
14. Карл II Штајерски (= #8)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Ана од Чешке и Угарске (= #17)
 
 
 
 
 
 
 
7. Маргарета од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Алберт V Баварски (= #18, #20)
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија Ана од Баварске (= #9)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ана од Аустрије (= #19, #21)
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. ^ John P. Spielman; Leopold I of Austria (1977)
  2. ^ Coxe, William (1853). History of the House of Austria: From the Foundation of the Monarchy by Rhodolph of Hapsburgh, to the Death of Leopold the Second: 1218 to 1792. London: Henry G. Bohn. стр. 515. 

Литература[уреди]

  • Coxe, William (1853). History of the House of Austria: From the Foundation of the Monarchy by Rhodolph of Hapsburgh, to the Death of Leopold the Second: 1218 to 1792. London: Henry G. Bohn. стр. 515. 
  • Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска. 
  •  Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуChisholm, Hugh, ур. (1911). „Leopold I. (emperor)”. Encyclopædia Britannica. 16 (11. изд.). Cambridge University Press. стр. 458—459. 
  • Crankshaw, Edward, The Habsburgs: Portrait of a Dynasty (New York, The Viking Press, 1971).
  • Frey, Linda; Frey, Marsha (1978). „A Question of Empire: Leopold I and the War of Spanish Succession, 1701–1715”. Austrian History Yearbook. 14: 56—72. doi:10.1017/s0067237800009061. 
  • Frey, Linda; Frey, Marsha (1978). „The Latter Years of Leopold I and his Court, 1700–1705: A Pernicious Factionalism”. Historian. 40 (3): 479—491. doi:10.1111/j.1540-6563.1978.tb01904.x. 
  • Frey, Linda and Marsha Frey. A Question of Empire: Leopold I and the War of Spanish Succession, 1701–1705 (1983)
  • Goloubeva, Maria. The Glorification of Emperor Leopold I in Image, Spectacle and Text (Mainz, 2000) (Veröffentlichungen des Instituts für Europäische Geschichte. Abteilung für Universalgeschichte, 184).
  • Kampmann, Christoph (2012). „The English Crisis, Emperor Leopold, and the Origins of the Dutch Intervention in 1688”. Historical Journal. 55 (2): 521—532. doi:10.1017/S0018246X1200012X. 
  • O'Connor, John T. (1978). Negotiator out of Season. Athens, GA: University of Georgia Press. ISBN 978-0-8203-0436-6. 

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Фердинанд III
Свети римски цар
(1658 – 1705)

Наследник:
Јозеф I
Претходник:
Фердинанд IV
Краљ Угарске
(1655 – 1705)
Наследник:
Јозеф I