Леополд I, цар Светог римског царства

Леополд I Хабзбуршки
Леополд I, цар Светог Римског царства
Датум рођења	(1640-06-09)9. јун 1640.
Место рођења	Беч Хабзбуршка монархија
Датум смрти	5. мај 1705.(1705-05-05) (64 год.)
Место смрти	Беч Хабзбуршка монархија
Династија	Хабзбурзи
Отац	Фердинанд III
Мајка	Марија Ана од Шпаније
Супружник	Маргарета Тереза Шпанска, Клаудија Фелиција Аустријска, Елеонора-Магдалена Нојбуршка
Потомство	Maria Antonia of Austria, Јозеф I Хабзбуршки, Maria Elisabeth of Austria, Archduke Leopold Joseph of Austria, Марија Ана Јозефа, Марија Тереза од Аустрије, Карло VI, цар Светог римског царства, Maria Magdalena of Austria
Свети римски цар
Период	1658 — 1705
Претходник	Фердинанд III, цар Светог римског царства
Наследник	Јозеф I Хабзбуршки
Краљ Угарске
Период	1655 — 1705
Претходник	Фердинанд III Хабзбуршки
Наследник	Јозеф I Хабзбуршки

Леополд I (нем. Leopold I.; Беч, 9. јун 1640 — Беч, 5. мај 1705) је био цар Светог Римског царства (1657. или 1658—1705), угарски краљ (1655. или 1657—1705), краљ Чешке (1658—1705).

Биографија

Син и наследник цара Фердинанда III. Добар део своје владавине провео је ратујући. С Царством је наследио и рат са Шведском, који је окончао 1660. Уследио је Аустријско-турски рат (1663/64), који је завршио победом Монтекуколија код Сентготарда и миром у Вашвару (1664), који је постао повод за Зринско-франкопанску заверу (1670—1671), чији је циљ био отцепљење Хрватске и Угарске од Хабзбуршке Монархије. По истеку двадесетогодишњег мира договореног у Вашвару, започео је Велики турски рат. Уз помоћ војводе Карла Лотариншког и пољског краља Јана III Собјеског, Турци су 12. септембра 1683. поражени под Бечом; па се на тај пораз надовезао Велики турски рат, који је завршио Миром у Сремским Карловцима (1699) и обележио крај турској премоћи у јужноисточној Европи.

Власт Леополда I је током победоносног рата ојачала; хрватски и угарски сталежи признали су у Пожуну 1687. наследно право Хабзбурговаца на угарски престо по начелу примогенитуре, а истовремено је укинут чл. 31. Златне буле из 1222, који је племству признао право отпора против краља у случају његовог незаконитог деловања. У ратовима против Француске (1672/79. и 1688/97) Леополд није имао успеха. При крају живота Леополд се ангажовао 1701. у Рату за шпанску круну против Луја XIV.

Године 1697, у складу с тадашњим обичајима, а за посебне заслуге у победи над Турцима код Сенте, подарио је принцу Еугену Савојском имање у јужној Барањи, названо Беље.

Током Леополдове владавине доселиле су се хиљаде Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем у Угарску и у Срем, бежећи од Турака.

Породично стабло

16. Фердинанд I, цар Светог римског царства (= #28)

8. Карл II Штајерски (= #14)

17. Ана од Чешке и Угарске (= #29)

4. Фердинанд II, цар Светог римског царства

18. Алберт V Баварски (= #20, #30)

9. Марија Ана од Баварске (= #15)

19. Ана од Аустрије (= #21, #31)

2. Фердинанд III Хабзбуршки

20. Алберт V Баварски (= #18, #30)

10. Вилхелм V, војвода Баварске

21. Ана од Аустрије (= #19, #21, #31)

5. Марија Ана од Баварске

22. Francis I, Duke of Lorraine

11. Рената од Лорене

23. Кристина од Данске

1. Леополд I, цар Светог римског царства

24. Карло V, цар Светог римског царства

12. Филип II од Шпаније

25. Изабела Авиз

6. Филип III од Шпаније

26. Максимилијан II, цар Светог римског царства

13. Ана од Аустрије

27. Марија од Шпаније

3. Марија Ана од Шпаније

28. Фердинанд I, цар Светог римског царства (= #16)

14. Карл II Штајерски (= #8)

29. Ана од Чешке и Угарске (= #17)

7. Маргарета од Аустрије

30. Алберт V Баварски (= #18, #20)

15. Марија Ана од Баварске (= #9)

31. Ана од Аустрије (= #19, #21)

Литература

• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска. 

Спољашње везе

Претходник: Фердинанд III	Свети римски цар (1658 – 1705)	Наследник: Јозеф I
Претходник: Фердинанд IV	Краљ Угарске (1655 – 1705)	Наследник: Јозеф I