Михаил Скобељев — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м popunjavanje kutijice podacima sa wikidata
Ред 10: Ред 10:
| место_смрти = [[Москва]]
| место_смрти = [[Москва]]
| држава_смрти = {{застава|Руска Империја}}
| држава_смрти = {{застава|Руска Империја}}
| школа = Државни универзитет у Санкт Петербургу, General Staff Academy
|војска=[[Руска императорска армија]]
| војска =[[Руска императорска армија]]
|године_служења= [[1861]] — [[1882]].
|године_служења= [[1861]] — [[1882]].
|чин= [[Генерал пјешадије]]
|чин= [[Генерал пјешадије]]

Верзија на датум 10. октобар 2016. у 19:10

Михаил Дмитријевич Скобељев
Михаил Дмитријевич Скобељев
Лични подаци
НадимакБијели генерал
Датум рођења(1843-09-29)29. септембар 1843.
Место рођењаСанкт Петербург,  Руска Империја
Датум смрти7. јул 1882.(1882-07-07) (38 год.)
Место смртиМосква,  Руска Империја
ОбразовањеДржавни универзитет у Санкт Петербургу, General Staff Academy
Војна каријера
Служба18611882.
ВојскаРуска императорска армија
РодПјешадија
ЧинГенерал пјешадије
Учешће у ратовимаЈануарски устанак (1863)
Хивски поход (1873)
Кокандски поход (1875—1876)
Руско-турски рат (1877—1878)
Опсада Плевена (1877)
Битка код Шејнова (1877)
Ахал-тенкинска експедиција (1880—1881)

Михаил Дмитријевич Скобељев (рус. Михаи́л Дми́триевич Ско́белев; 17/29. септембар 1843 — 25. јун/7. јул 1882) био је руски војсковођа и стратег, генерал-ађутант (1878) и генерал пјешадије (1881).

Познат је по свом учешћу у руском освајању средње Азије и хероизму током Руско-турског рата од 1877. до 1878. године. Обучен у бијелу униформу, јахајући бијелог коња, налазећи се увијек у највећој гужви, постао је познат и омиљен међу војницима као „Бијели генерал” (рус. Белый генерал, тур. Ak-paşa). Током похода у Хиви, његови туркменски противници су га звали „Крваве очи” (туркм. goz zanli). Британски фелдмаршал Бернард Монтгомери описао је Скобељева као једног од најспособнијих команданата између 1870. и 1914. године и назвао га вјештим и инспиративним лидером.[1]

Види још

Референце

  1. ^ Montgomery, Bernard (1968). A Concise History of Warfare. стр. 266,269. ISBN 978-0-00-192149-8. 

Литература