Калаз — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
м sablon |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
{{bez_izvora}} |
||
{{Координате|47.62153_N_19.04596_E_type:city(67500)_region:HU|47° 37′ 18″ СГШ, 19° 2′ 45″ ИГД}} |
|||
{{Град у Мађарској |
{{Град у Мађарској |
||
|грб = HUN Pomáz COA.jpg |
|грб = HUN Pomáz COA.jpg |
Верзија на датум 22. октобар 2016. у 12:15
Калаз мађ. Budakalász | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Мађарска |
Регион | Централна Мађарска регија |
Жупанија | Пешта |
Срез | Сентандреја |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 10.427 |
— густина | 690,07 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 47° 37′ 18″ С; 19° 02′ 45″ И / 47.62153° С; 19.04596° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 15,11 km2 |
Поштански број | 2011 |
Позивни број | 26 |
Веб-сајт | |
budakalasz.hu |
Калаз (мађ. Budakalász) је град у непосредној близини Будимпеште, у оквиру Пештанске жупаније, у републици Мађарској. По подацима из 2010. године Калаз је имао 10.427 становника.
Калаз је познат по присутности српске мањине, некада бројније, а данас и даље присутне. У насељу постоји Српска православна црква. Школа не постоји, већ српска деца похађају основну школу и гимназију на српском језику у оближњој Будимпешти. Такође, месни Срби и даље чувају свој језик и обичаје.
Природне одлике
Насеље Калаз налази уз Дунав, на 15-ак километара северно Будимпеште испод горја Пилиш. То је данас прво предграђе Будимепште северно од Будимског дела града и ширењем је спојено са градом на југу и са Сентандрејом на северу. Површина хатара насеља је 15,11 km².
Историја
Први мађарски краљеви су ту населили један део племена Кализа, отуда име Кализ, па Калоз, а данас Будакалас. За време турских ратова, средином 16.века село је опустошило. У турским дефтерима се спомиње као Кализ-пустара. Средином 17. века један мађарски феудалац, пореклом Бугарин, Борнемиса Болгар Пал, купи ту већи посед, па тако и Кализ-пустару, и Помаз-пустару, и настани те пустаре са Србима са својих старијих северо-бачких поседа(Радонић, Преконић, Малтеовић, Тотхаза). Новодошли Срби оправе стару католичку цркву и у њој врши богослужење калуђер који је са њима дошао, а после његове смрти, село опслужују калуђери и свештеници из Будима. Садашња црква је сазидана 1752. године, делом из материјала порушене старе. Док се зидала нова црква богослужење се обављало у једној брвнари, на чијем месту данас леп крст стоји.
До 19. века Калаз је био претежно српско насеље. После Првог светског рата део српског становништва се иселио у српске делове новообразване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. После Другог светског рата ширењем урбане агломерације Будимпеште, Калаз се почео нагло ширити и од села је прерастао у велико градско предграђе.