Каросерија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Three body styles with pillars and boxes.png|мини|240п|Каросерије путничких возила: лимузина/седан, караван и хечбек.]]
'''Каросерија''' је горњи део [[Моторна возила|моторног возила]] који се причвршћује на основни доњи део возила који се назива [[шасија]] или рам.
'''Каросерија''' је горњи део [[Моторна возила|моторног возила]] који се причвршћује на основни доњи део возила који се назива [[шасија]] или рам.


Ред 12: Ред 13:


== Самоносећа каросерија ==
== Самоносећа каросерија ==
[[Датотека:Citroen Traction Avant body-chassis unit (Autocar Handbook, 13th ed, 1935).jpg|мини|240п|Каросерија Ситроен Траксион Аванта]]
Савремена путничка возила и [[аутобус]]и раде се на такозваним самоносећим каросеријама. Некада су каросерија и шасија биле различити саставни делови [[Vozilo|возила]], шасија је носећи склоп од кутијастих или цевастих носача спојених у дно возила, на ком су били причвршћени мотор с мењачем и обе осовине, а каросерија је била само спољашња шкољка возила причвршћена на шасију. Код самоносећих каросерија је носећи елемент сама каросерија. По начину изаде разликује се шкољкасте и скелетне самоносеће каросерије и самоносеће каросерије с помоћним оквирима.


== Литература ==
== Литература ==

Верзија на датум 23. новембар 2016. у 23:53

Каросерије путничких возила: лимузина/седан, караван и хечбек.

Каросерија је горњи део моторног возила који се причвршћује на основни доњи део возила који се назива шасија или рам.

Особине

Каросерије аутомобила с почетка 20. века

Каросерије у којима се превозе путници или терет разликују се међусобно према конструкцији, димензијама, намени и врсти материјала. Каросерија треба да пружи што мањи отпор при кретању кроз ваздушну средину. Каросерије нарочито путничних возила морају бити аеродинамичније, јер ће им отпор облика бити мањи, затим морају и споља бити фино обрађене да отпор трења честица ваздуха о каросерију буде што мањи. Треба да има и што мању тежину и да при кретању возила изазива што мању буку, да буде компактна и са што мање саставних делова.

Код првих возила употребљавале су се каросерије са дрвеним костуром, али је дрво нарочито због труљења, веома брзо изашло из употребе као основни материјал. Прве дрвене конструкције замениле су каросерије код којих се комбиновало дрво и челик. С временом, дрво као материјал потпуно излази из употребе и прелази се на израду челичних каросерија. Костури каросерија се раде од челичних U профила, урађених од челичног лима дебљине највише 2 мм. Такви се лимови дају лако обликовати. Овакав костур се пресвлачи пресовањем, обликованим елементима од челичног лима дебљине 0,5 до 0,7 мм, а ови се елементи, завртњима или закивцима, растаљиво међусобно спајају или заварују.

Класична целочелична каросерија путничког возила се ради одвојено од оквира возила, а склоп је: шкољка, предњи и задњи блатобрани, врата, поклопац мотора и поклопац пртљажног простора.

У последње време све више се као материјал за израду каросерија уводе легуре алуминијума и пластичне масе. Осим мање тежине, предност им је и већа отпорност на корозију.

Самоносећа каросерија

Каросерија Ситроен Траксион Аванта

Савремена путничка возила и аутобуси раде се на такозваним самоносећим каросеријама. Некада су каросерија и шасија биле различити саставни делови возила, шасија је носећи склоп од кутијастих или цевастих носача спојених у дно возила, на ком су били причвршћени мотор с мењачем и обе осовине, а каросерија је била само спољашња шкољка возила причвршћена на шасију. Код самоносећих каросерија је носећи елемент сама каросерија. По начину изаде разликује се шкољкасте и скелетне самоносеће каросерије и самоносеће каросерије с помоћним оквирима.

Литература

Спољашње везе