Vozilo

Из Википедије, слободне енциклопедије
Tricikl – drumsko vozilo bez motora

Rečju vozilo označavamo podskup saobraćajnih mašina, odnosno prevoznih sredstava, koja se vožnjom, tj. kotrljanjem točkova ili pomeranjem gusenica (koje su ipak pričvršćene za točkove vozila, koji se po njima kotrljaju). Praktično sva vozila su primarno namenjena za prevoz ljudi, životinja ili tereta (uklj. specijalne terete) sa jednom mesta na zemljinoj površini na drugo. To znači, da se kretanje vozila odvija pre svega po zemljinoj površini (i to uklj. sve neravnine terena), u slučaju vijadukata i tunela na manjoj visini iznad, odnosno dubini ispod površine zemlje ili kod vodotokova i vodenih površina, gde se vozila kreću iznad nivoa vode i to ili po specijalnim građevinskim objektima (najčešće po mostovima ili po vrhovima brana), ili ispod površine vode (u slučaju specijalnij tunela).

Tokom istorije razvijena su mnoga vozila, raznih tipova, veličina, namena i funkcija. Od jednostavnih kolica sa jednim točkom a kolica koje su vukli ljudi ili životinje, preko kočije, i dr. zaprega, bicikala, trotineta, tricikala sve do današnjih modernih tansportnih sredstava pokretanih motorima (obično SUS motorima ili elektromotorima), nekada i turbinom.

Tipovi vozila[уреди]

Šinska vozila[уреди]

Šinska vozila se delimo na

Drumska i terenska vozila[уреди]

Prema načinu ostvarivanja kontakta sa tlom, vozila možemo podeliti na:

Za vozila se obično ne smatraju klizaljke, rolšue i roleri, skije i skejtborad. Karakter vozila međutim imaju razni transportni objekti, na primer kolica za kupovinu.

Vozila na žičarama[уреди]

Vozilo kao faktor bezbednosti saobraćaja[уреди]

Vozilo je jedan od osnovnih faktora bezbednosti u saobraćaju. Udeo ovog faktora bezbednosti u saobraćaju nije mali, a stalna tendencija porasta broja vozila ukazuje na njegov još veći značaj, i istovremeno obavezu da se ovom faktoru pokloni jos veća pažnja. Postoje osnovne mere bezbednosti u pogledu kretanja motornih vozila na putevima i sastoje se u obavezi vozača i drugih lica odgovornih za tehničku ispravnost vozila na putevima da ne smeju upravljati vozilom, niti narediti drugom licu da to učini, koje nije tehnički ispravno ili koje ne ispunjava uslove propisane za saobraćaj takvog vozila. Vozač ne sme upravljati vozilom na putu ako ono nije snadbeveno propisanim uređajima i opremom ili ako su ti uređaji ili oprema u neispravnom stanju. Motorna ili priključna vozila koja se serijski ili pojedinačno proizvode, odnosno prepravljaju, podvrgnuta su ispitivanju i za njih se izdaje odobrenje za puštanje u saobraćaj-atest. Vozilo se ne sme opterećivati preko svoje dozvoljene nosivosti. Teret na vozilu je smešten i pričvršćen tako da ne smeta vozaču, da ne ugrožava lica koja se prevoze i druge učesnike u saobraćaju, i da ne umanjuju u znatnoj meri stabilnost vozila, da ne zaklanja svetlosne uređaje i oznake na vozilu. Teret koji prelazi dužinu, širinu ili visinu vozila obeležen je da bi se obezbedili drugi učesnici u saobraćaju. Ako je vozilo usled kvara ili saobraćajne nezgode,onesposobljeno za dalje kretanje, vozač je dužan da vozilo ukloni sa kolovoza što pre.[1]

Reference[уреди]

  1. Dragač, Radoslav (1996). Vozilo kao faktor bezbednosti saobraćaja (Treće изд.). Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka. стр. 94.