Ото I од Оломоуца — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 19: | Ред 19: | ||
| мајка = [[Јудита од Швајнфурта]] |
| мајка = [[Јудита од Швајнфурта]] |
||
| супружник = [[Еуфемија од Угарске]] |
| супружник = [[Еуфемија од Угарске]] |
||
| деца = [[ |
| деца = [[Сватоплук, војвода Бохемије]], [[Ото II Црни]] |
||
}} |
}} |
||
⚫ | |||
'''Ото I од Оломоуца''' (1045-1087) био је војвода [[Оломоуц]]а у [[Moravska|Моравији]] од 1061. до 1087. године. |
'''Ото I од Оломоуца''' (1045-1087) био је војвода [[Оломоуц]]а у [[Moravska|Моравији]] од 1061. до 1087. године. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
⚫ | |||
Ото је био најмлађи син [[Бретислав I Пшемисл|Бретислава I]], чешког владара и [[Јудита од Швајнфурта|Јудите од Швајнфурта]]. Након очеве смрти (10. јануар 1055. година) чешки престо припао је најстаријем сину [[Збигњев II Пшемисл|Спитигневу II]]. Ото је постао војвода [[Брно|Брна]]. Међутим, Ото улази у сукоб са својим братом, [[Вратислав II Пшемисл|Вратиславом од Оломоуца]], збг чега је принуђен да побегне у [[Праг]]. Након смрти Спитигнева II Вратислав преузима власт. Ото је на управу добио Оломоуц. Оженио се [[Еуфемија Угарска|Еуфемијом]], ћерком [[Бела I|Беле I]], угарског краља. У угарској се током прве половине седамдесетих година 12. века водио грађански рат између [[Шоломон Угарски|Шоломона Угарског]] и [[Геза I|Гезе I]] (Белиног сина). Након пораза код Кемеја, Геза се повлачи ка [[Вац]]у где се спаја са војском свога зета Ота. Уз његову помоћ, Геза успева да порази Шоломона у одлучујућој [[Битка код Мођорода|бици код Мођорода]] и преузме угарски престо. Ото је умро 1087. године. |
Ото је био најмлађи син [[Бретислав I Пшемисл|Бретислава I]], чешког владара и [[Јудита од Швајнфурта|Јудите од Швајнфурта]]. Након очеве смрти (10. јануар 1055. година) чешки престо припао је најстаријем сину [[Збигњев II Пшемисл|Спитигневу II]]. Ото је постао војвода [[Брно|Брна]]. Међутим, Ото улази у сукоб са својим братом, [[Вратислав II Пшемисл|Вратиславом од Оломоуца]], збг чега је принуђен да побегне у [[Праг]]. Након смрти Спитигнева II Вратислав преузима власт. Ото је на управу добио Оломоуц. Оженио се [[Еуфемија Угарска|Еуфемијом]], ћерком [[Бела I|Беле I]], угарског краља. У угарској се током прве половине седамдесетих година 12. века водио грађански рат између [[Шоломон Угарски|Шоломона Угарског]] и [[Геза I|Гезе I]] (Белиног сина). Након пораза код Кемеја, Геза се повлачи ка [[Вац]]у где се спаја са војском свога зета Ота. Уз његову помоћ, Геза успева да порази Шоломона у одлучујућој [[Битка код Мођорода|бици код Мођорода]] и преузме угарски престо. Ото је умро 1087. године. |
||
Верзија на датум 21. јануар 2017. у 11:00
Ото I од Оломоуца | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 11. век |
Датум смрти | 9. јул 1087.41/42 год.) ( |
Породица | |
Супружник | Еуфемија од Угарске |
Потомство | Сватоплук, војвода Бохемије, Ото II Црни |
Родитељи | Бретислав I Пшемисл Јудита од Швајнфурта |
Династија | Пшемисловићи |
Ото I од Оломоуца (1045-1087) био је војвода Оломоуца у Моравији од 1061. до 1087. године.
Биографија
Ото је био најмлађи син Бретислава I, чешког владара и Јудите од Швајнфурта. Након очеве смрти (10. јануар 1055. година) чешки престо припао је најстаријем сину Спитигневу II. Ото је постао војвода Брна. Међутим, Ото улази у сукоб са својим братом, Вратиславом од Оломоуца, збг чега је принуђен да побегне у Праг. Након смрти Спитигнева II Вратислав преузима власт. Ото је на управу добио Оломоуц. Оженио се Еуфемијом, ћерком Беле I, угарског краља. У угарској се током прве половине седамдесетих година 12. века водио грађански рат између Шоломона Угарског и Гезе I (Белиног сина). Након пораза код Кемеја, Геза се повлачи ка Вацу где се спаја са војском свога зета Ота. Уз његову помоћ, Геза успева да порази Шоломона у одлучујућој бици код Мођорода и преузме угарски престо. Ото је умро 1087. године.
Породично стабло
2. [[Братислав I, војвода Чешке]] | ||||||||||||||||
1. Ото I од Оломоуца | ||||||||||||||||
3. Judith of Schweinfurt | ||||||||||||||||
Види још
Извори
- Szalay, J.; Baróti, L. (1896). A Magyar Nemzet Története. Budapest, Hungría: Udvari Könyvkereskedés Kiadó