Пређи на садржај

Брно

Координате: 49° 11′ 43″ С; 16° 36′ 30″ И / 49.195278° С; 16.608333° И / 49.195278; 16.608333
С Википедије, слободне енциклопедије
Брно
чеш. Brno
Поглед на Брно са замка Шпилберк
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Чешка
КрајЈужноморавски крај
Становништво
Становништво
 — 369.949
 — густина1.607,08 ст./km2
Агломерација729.510
Географске карактеристике
Координате49° 11′ 43″ С; 16° 36′ 30″ И / 49.195278° С; 16.608333° И / 49.195278; 16.608333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина190-425 m
Површина230,2 km2
Брно на карти Чешке
Брно
Брно
Брно на карти Чешке
Остали подаци
ГрадоначелникПетар Вокржал
Поштански број60000–64000, 600
Веб-сајт
brno.cz

Брно (чеш. Brno, нем. Brünn) је први по величини град у Моравској и други у Чешкој Републици. Брно је престоница историјске крајине Моравске, и седиште управне јединице Јужноморавски крај, где чини засебан градски округ Брно-град. У Брну се налази седиште Уставног суда Чешке Републике и друге високе државне институције.

Порекло назива

[уреди | уреди извор]

Данас постоје три претпоставке о пореклу назива града:

  • Најчешће навођена је да је данашњи назив града добио име од старословенске речи Брнен у значењу „мочваран, барски";
  • Друга навођена претпоставка је такође везана за Старословенски језик, по којој је назив настао од речи Брнити у значењу „утврђивати, подизати одбрамбене грађевине";
  • Задња претпоставка везана је за древно келтско становништво и по њој је данашњи назив изведен од одговарајуће речи за брдо (Велш. bryn).

Географија

[уреди | уреди извор]

Брно се налази на око два сата вожње колима од три европске престонице.

Беч, главни град Аустрије, се налази на 110 km.

Братислава, главни град Словачке је на 120 km.

Праг, главни град Чешке републике, је на око 200km.

Брно се налази на југоистоку Чешке Републике, односно Чешко-Моравске висоравни. Град и околина су на брежуљкастом терену.

Клима области Брна је умерено континентална. Просечна годишња температура је 9,4 °C.

Град Брно се налази на месту где се река Свитава улива у реку Свратку.

Историја

[уреди | уреди извор]
лого Брна
Брњенски змај
Средишњи део Брна на почетку 20. века
Поглед на град из ваздуха
Поглед на Катедралу св. Петра и Павла
Главни трг - Трг Слободе (Náměstí Svobody)
Масарикова улица - пешачка зона у граду

Прва насеља на месту Брна везују се за доба праисторије (Келти). Ова област била насељена још од 5. века Словенима. Од 1021. године овде се налазио замак владајуће чешке династије Пшемисловаца. Брну је градске повластице дао 1243. године[1] краљ Чешке Вацлав I.

Средином 14. века, Брно је постало једно од два места одржавања моравских скупштина (друго је било Оломоуц). Ове скупштине су одлучивале о политичким, правним и финансијским питањима.

Град Брно је остао веран краљу Жигмунду за време Хуситских ратова.

У току Тридесетогодишњег рата, Брно је било једини град који се успешно одупро Шведским опсадама, чиме је помогао Аустријском царству да се одбрани. Касније је град претворен у изузетно јаку барокну тврђаву, тако да Пруси нису успели да га освоје 1742. г.

Године 1805. године, у близини града се одиграла битка код Аустерлица, у којој је Наполеонова војска поразила аустријско-руску војску.

Индустрија и трговина су се развиле у граду током 18. века. Почетком индустријске револуције Брно је постало значајно индустријско средиште. Први воз је стигао у град 1839. године, гасно осветљење је уведено 1847. године, а систем трамваја 1869. године. Са растом индустрије, расла су и приградска насеља, тако да је град изгубио своја војна утврђења.

У доба „Прве Чехословачке републике“ (1918—1938) Брно је наставило са напретком. Основан је Масариков универзитет (1919), и сајам (1928). Неки од великана културе и науке који су у то време стварали у Брну су: Грегор Мендел, Леош Јаначек, Виктор Каплан и Бохуслав Фухс. У ово време Брно губи немачки карактер, који је имао вековима.

За време Другог светског рата Брно је претрпело велику штету. Током нацистичке окупација многи Чеси су погубљени. Све немачко становништво је протерано после рата. Око 40.000 локалних Немаца (нем. Brünner-Deutsche) је натерано на марш према аустријској граници, при чему је неколико хиљада умрло на путу од исцрпљености. Убрзо после рата (1948. г.) комунисти су преузели власт, и имали је све до „Плишане револуције1989. г.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град Брно налази се на југоистоку Чешке републике при ушћу реке Свитаве у Свратку, у близини града пролазе и мање речице и потоци Веверка, Понавка, Ржичка. Ток реке Свратке у Брну је дуг приближно 29кm, река Свитава око 13кm. У катастру места се налази и језеро у Брну. Надморска висина места је између 190–425 m. Велики део Брна је покрит шумама око 28%.

Просечна годишња температура је 9,4 °C, количина падавина 505mm, просечан број дана са падавинама 150, просечан број сунчаних сати 1771 а преовлађујући смер ветра северозападни. Од истока на запад град је дуг 21,5 km и заузима површину од 230 km².

Градске легенде

[уреди | уреди извор]

Историја града Брна обогаћена је о велики број легенди. Једна од најтрадиционалнијих је легенда о брњенском змају (алигатору) који је живео у реци у близини града и терорисао је околину. Један од локалних становника дошао је на занимљиву идеју и змаја је убио овцом напуњеном негашеним кречом а змај и дан данас виси препариран на улазу у стару општину (чеш.Stará radnice) као знак сећања на овај догађај.

У успомену на одбрану града од шведског опседања за време Тридесетогодишњег рата се у катедрали Петра и Павла звони преподне у 11 сати.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија
1950.1961.1970.1980.1991.2001.2011.
284,946314,235344,031371,463388,296376,172385,913

Последњих година број становника у граду опада на рачун раста предграђа.

Брно данас

[уреди | уреди извор]

Знамените личности

[уреди | уреди извор]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 181. ISBN 86-331-2075-5. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]