Иранска висораван — разлика између измена
Нема описа измене |
м →top: сређивање |
||
| Ред 4: | Ред 4: | ||
Као историјска област, укључује [[Партија|Партију]], [[Медија|Медију]], [[Покрајина Фарс|Фарс]], унутрашњост Ирана и неке [[Велики Иран|бивше персијске територије]].<ref name="U of T" >[http://www.utexas.edu/cola/centers/lrc/eieol/aveol-0-X.html Old Iranian Online], ''University of Texas College of Liberal Arts'' (retrieved 10 February 2007)</ref> Загрос чини западну границу, али његове источне падине се могу укључити у овај термин. [[Енциклопедија Британика]] искључује „Хузестанско низоземље”<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-32102/ancient-Iran s.v. "ancient Iran"]</ref> и карактерише [[Елам]] као „регион од Месопотамијске равнице до Иранске висоравни”.<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-9032223/Elamite-language s.v. "Elamite language"]</ref> |
Као историјска област, укључује [[Партија|Партију]], [[Медија|Медију]], [[Покрајина Фарс|Фарс]], унутрашњост Ирана и неке [[Велики Иран|бивше персијске територије]].<ref name="U of T" >[http://www.utexas.edu/cola/centers/lrc/eieol/aveol-0-X.html Old Iranian Online], ''University of Texas College of Liberal Arts'' (retrieved 10 February 2007)</ref> Загрос чини западну границу, али његове источне падине се могу укључити у овај термин. [[Енциклопедија Британика]] искључује „Хузестанско низоземље”<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-32102/ancient-Iran s.v. "ancient Iran"]</ref> и карактерише [[Елам]] као „регион од Месопотамијске равнице до Иранске висоравни”.<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-9032223/Elamite-language s.v. "Elamite language"]</ref> |
||
Од Каспијског језера на сјеверозападу до [[Белуџистан]]а на југоистоку, Иранска висораван захвата пространство од скоро 2.000 |
Од Каспијског језера на сјеверозападу до [[Белуџистан]]а на југоистоку, Иранска висораван захвата пространство од скоро 2.000 km. Обухвата већи дио Ирана, Авганистана и дио Пакистана западно од Инда, са грубо одређеном површином од 3.700.000 km<sup>2</sup>. Упркос назива „[[висораван]]”, далеко је равне површине и садржи неколико планинских вјенаца. Највиши врх је [[Дамаванд]] од 5.610 m на [[Алборз]]у и [[Даште Лут]] источно од града [[Керман]]а у средњем Ирану са 300 m мање. |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
Верзија на датум 1. септембар 2017. у 18:57
Иранска висораван, понекад и Персијска висораван,[1][2] геолошка је формација у западној и средњој Азији. Дио је Евроазијска плоче и окружен је Арапском и Индијском плочом, ограничен на западу са Загросом, на сјеверу са Каспијским језером и Црним море, на сјеверозападу са Јерменском висоравани и Кавкаским планинама, на југу са Ормуским пролазом и Персијским заливом и ријеком Инд на истоку.
Као историјска област, укључује Партију, Медију, Фарс, унутрашњост Ирана и неке бивше персијске територије.[3] Загрос чини западну границу, али његове источне падине се могу укључити у овај термин. Енциклопедија Британика искључује „Хузестанско низоземље”[4] и карактерише Елам као „регион од Месопотамијске равнице до Иранске висоравни”.[5]
Од Каспијског језера на сјеверозападу до Белуџистана на југоистоку, Иранска висораван захвата пространство од скоро 2.000 km. Обухвата већи дио Ирана, Авганистана и дио Пакистана западно од Инда, са грубо одређеном површином од 3.700.000 km2. Упркос назива „висораван”, далеко је равне површине и садржи неколико планинских вјенаца. Највиши врх је Дамаванд од 5.610 m на Алборзу и Даште Лут источно од града Кермана у средњем Ирану са 300 m мање.
Види још
Референце
- ^ Robert H. Dyson. The archaeological evidence of the second millennium B.C. on the Persian plateau. ISBN 978-0-521-07098-0.
- ^ James Bell (1832). A System of Geography, Popular and Scientific. Archibald Fullarton. стр. 7,284,287,288.
- ^ Old Iranian Online, University of Texas College of Liberal Arts (retrieved 10 February 2007)
- ^ s.v. "ancient Iran"
- ^ s.v. "Elamite language"
