Инд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Инд
Indus near Skardu.jpg
Инд код Скардија
Indus river.svg
Опште информације
Дужина 3.200 km
Басен 1.165.000 km2
Водоток
Ушће Арабијско море

Инд (Санскрт: Sindhu) је најважнија, а и најдужа река у Пакистану.[1] Укупна дужина реке је 3200 km.

Инд извире у близини Језера Мансаровар на Тибетанској висоравни, и тече кроз Џаму и Кашмир у Индији и кроз северна подручја Пакистана, па према југу кроз Пакистан где се, у близини града Карачија улива у Арабијско море.[2][3]

Инд, са својим водним ресурсима подржава рад многих фабрика тешке индустије, представља главни извор питке воде у Пакистану, па је жила куцавица - кључна река за економију Пакистана - посебно за житницу провинције Пенџаб и Синд, у којима се производи и највећи део пољопривредних производа Пакистана.

Инд извире Инда у Тибету на ушћу река Сенге и Гар које носе воду из планина „Нганглонг Кангри“ и „Гангдис Шан“. Инд прво тече на северозапад кроз „Ладак Балтистан“ у „Гилгит“, јужно од планине „Каракорам“, а реке Шиок, Шигар и Гилгит у Инд уливају своје воде са околних ледњака.

Потом Инд поступно завија према југу, излазећи из брда између Пешавара и Равалпиндија.

Инд пролази кроз велике кањоне (5000 - 5100 m) између масива „Нанга Парбат“. Брзо тече кроз „Хазару“, а онда је препречен браном код Резервоара „Тарбела“. Река Кабул утиче у њега код „Атока“.

Остатак његовог тока према мору је у равницама Пенџаб и Синд, а онда река добија спори ток, меандрира и ствара многе рукаваце. Река Пањнад утиче у Инд код Митханкота. Од Митханкота је некада река била називана Сатнад (Sat = седам, Nadi = река) зато што је носила воду река Кабул, Инд и пет река из Пенџаба. Инд, после проласка кроз Хајдерабад, завршава у великој делти источно од Карачија.

Инд је једна од неколико река у свету које имају речне плимне валове. Систем Инда углавном водом напуне снег и ледењаци Каракорума, Хиндукуша и са хималајских брда Тибета, Кашмира и Северних подручја Пакистана. На ток Инда знатно утичу и годишња доба - много је мањи воде у зимском периоду, док у летњим месецима, у време монсуна Инд поплављује своје обале.

Инд се службено назива Националном реком Пакистана.

Опис[уреди]

Бабур прелази реку Инд.

Река Инд прижа кључне водене ресурсе за пакистанску економију – посебно житну Пунџабску провинцију, у којој се одвија највећи део националне пољопривредне производње, и Синд. Реч Панџаб значи „земља пет река” и пет река су Џелам, Ченаб, Рави, Беас и Сатлеџ, све од којих коначно утичу у Инд. Река Инд исто тако подржава многе тешке индустрије и пружа главну понуду питке воде у Пакистану.

Ултиматни извор Инда је у Тибету; река почиње на ушћу река Санг Зангбо и Гар Тсангпо које дренирају Нганглонг Кангри и Гангдиз Шан (Ганг Ринпоч, Мт. Кајлас) планинске ланце. Инд затим тече севернозападно кроз Ладак и Балтистан у Гилгит, јужно од ланца Каракорам. Шајок, Шигар и Гилгит реке носе глечерске воде у главну реку. Река постепено савија ка југу, излазећи из брда између Пешавара и Равалпиндија. Инд пролази кроз гигантске клисуре 4.500—5.200 metres (15.000—17.000 feet) дубоке у близини Нанга Парбат масива. Река брзо протиче кроз Хазару и зауставља је брана код Тарбелског резервоара. Кабулска река се придружује у близини Атока. Остатак њене руте до мора је у равницама Панџаба и Синда, где проток реке постаје спор и веома кривудав. Реци се придружује Панџнад код Митанкота. Након овог ушћа, река се понекад назива Сатнадском реком (sat = „седам”, nadī = „река”), пошто река сад носи воде Кабулске реке, Инда и пет Пунџабских река. Пролазећи поред Џамшора, река се завршава великом делтом источно од Тата.

Инд је једна од неколико река на свету које испољавају плимни талас. Систем Инда се углавном напаја снегом и глечерима ланаца Хималаја, Каракорама и Хинду Куша на Тибету, Индијским државама Џаму и Кашмир и Химачал Прадеш и Гилгит-Балтистан региону Пакистана. Проток воде одређују сезоне – он је знатно умањен током зиме, док до поплава обала реке долази током монсунских месеци од јула до септембра. Постоји евиденција да долази до постепеног померања курса реке од преисторијских времена – она је одступила ка западу текућу у Ран Куч и суседне Бани пашњаке након земљотреса из 1816.[4][5]

Референце[уреди]

  1. Swain, Ashok (2004). Managing Water Conflict: Asia, Africa and the Middle East. Routledge. стр. 46. ISBN 1135768838. »1,800 miles long river after flowing out of Tibet through the Himalayas enters Jammu and Kashmir in India and then moves into Pakistan« 
  2. The Indus Basin of Pakistan: The Impacts of Climate Risks on Water and Agriculture. World Bank publications. стр. 59. ISBN 9780821398753. 
  3. „Geography: The rivers of Pakistan”. Dawn. 26. 9. 2009. Приступљено 15. 8. 2017. 
  4. 70% of cattle-breeders desert Banni; by Narandas Thacker, TNN, 14 February 2002; The Times of India
  5. „564 Charul Bharwada & Vinay Mahajan, Lost and forgotten: grasslands and pastoralists of Gujarat”. 

Литература[уреди]

  • G.P. Malalasekera (1. 9. 2003), Dictionary of Pali Proper Names, Volume 1, Asian Educational Services, ISBN 978-81-2061-823-7 
  • Albinia, Alice. (2008) Empires of the Indus: The Story of a River. First American Edition (20101) W. W. Norton & Company, New York. ISBN 978-0-393-33860-7.
  • World Atlas, Millennium Edition, p. 265.
  • Jean Fairley, "The Lion River", Karachi, 1978.

Спољашње везе[уреди]