Иранска висораван

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иранска висораван

Иранска висораван, понекад и Персијска висораван,[1][2] геолошка је формација у западној и средњој Азији. Дио је Евроазијска плоче и окружен је Арапском и Индијском плочом, ограничен на западу са Загросом, на сјеверу са Каспијским језером и Црним море, на сјеверозападу са Јерменском висоравани и Кавкаским планинама, на југу са Ормуским пролазом и Персијским заливом и ријеком Инд на истоку.

Као историјска област, укључује Партију, Медију, Фарс, унутрашњост Ирана и неке бивше персијске територије.[3] Загрос чини западну границу, али његове источне падине се могу укључити у овај термин. Енциклопедија Британика искључује „Хузестанско низоземље”[4] и карактерише Елам као „регион од Месопотамијске равнице до Иранске висоравни”.[5]

Од Каспијског језера на сјеверозападу до Белуџистана на југоистоку, Иранска висораван захвата пространство од скоро 2.000 km. Обухвата већи дио Ирана, Авганистана и дио Пакистана западно од Инда, са грубо одређеном површином од 3.700.000 km2. Упркос назива „висораван”, далеко је равне површине и садржи неколико планинских вјенаца. Највиши врх је Дамаванд од 5.610 m на Алборзу и Даште Лут источно од града Кермана у средњем Ирану са 300 m мање.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]