Црногорска академија наука и умјетности — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
{{Инфокутија Организација
{{Инфокутија Организација
|име = Црногорска академија наука и умјетности
| име = Црногорска академија наука и умјетности
|слика =
| слика =
|скраћеница = ЦАНУ
| скраћеница = ЦАНУ
|оснивање = 1973.<br/>(до 1973. као Друштво за науку и умјетност Црне Горе)
| оснивање = 1973.<br />(до 1973. као Друштво за науку и умјетност Црне Горе)
|тип = национална академија
| тип = национална академија
|намена = подршка развоју науке и уметности
| намена = подршка развоју науке и уметности
|земље_чланице = 31 члан (2011)
| земље_чланице = 31 члан (2011)
|председник = Драган Вукчевић
| председник = Драган Вукчевић
|leader_title = Афилијације
|leader_title = Афилијације
|leader_name = ''ICSU''
|leader_name = ''ICSU''
|веб-сајт = {{URL|www.canu.org.me}}
| веб-сајт = {{URL|www.canu.org.me}}
}}
}}
'''Црногорска академија наука и умјетности''' ('''ЦАНУ''') је највиша научна институција [[Црна Гора|Црне Горе]], основана [[1976]]. године.
'''Црногорска академија наука и умјетности''' ('''ЦАНУ''') је највиша научна институција [[Црна Гора|Црне Горе]], основана [[1976]]. године.
Ред 40: Ред 40:


== Критике ЦАНУ и однос државе Црне Горе према академији ==
== Критике ЦАНУ и однос државе Црне Горе према академији ==
Критичари ЦАНУ оптужују као просрпску институцију, првенствено због њене историјске школе која одступа од тзв. дукљано-монтенегринске дисциплине и која Црногорце сматра нацијом српског етничког поријекла и најближе Србима. Критичарима Црногорске академије наука и умјетности смета и то што је претходни предсједник ЦАНУ др Драгутин Вукотић био Србин, али и став ЦАНУ да изрази отпор формирању [[Црногорски језик|црногорског језика]], остајући при ставу да је матерњи језик Црногораца српски језик.<ref>[http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2007-06-01&id=119208 Arhiva - Pobjeda Dnevni List<!-- Bot generated title -->]</ref> Због ових оптужби, у Црној Гори долази до подвојености научне заједнице и формирања удружења грађана под називом [[Дукљанска академија наука и умјетности]] као антитеза званичној црногорској академији. ЦАНУ је често на удару црногорских националиста због њене незаинтересованости за активније учешће у борби за национално признање Црногораца и црногорске суверености, која је задобијена на референдуму 2006. године.
Критичари ЦАНУ оптужују као просрпску институцију, првенствено због њене историјске школе која одступа од дукљано-монтенегринске дисциплине и која Црногорце сматра нацијом српског етничког поријекла и најближе Србима. Критичарима Црногорске академије наука и умјетности смета и то што је претходни предсједник ЦАНУ др Драгутин Вукотић био Србин, али и став ЦАНУ да изрази отпор формирању [[Црногорски језик|црногорског језика]], остајући при ставу да је матерњи језик Црногораца српски језик.<ref>[http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2007-06-01&id=119208 Arhiva - Pobjeda Dnevni List<!-- Bot generated title -->]</ref> Због ових оптужби, у Црној Гори долази до подвојености научне заједнице и формирања удружења грађана под називом [[Дукљанска академија наука и умјетности]] као антитеза званичној црногорској академији. ЦАНУ је често на удару црногорских националиста због њене незаинтересованости за активније учешће у борби за национално признање Црногораца и црногорске суверености, која је задобијена на референдуму 2006. године.


Садашњем предсједнику ЦАНУ, др Момиру Ђуровићу, критичари замјерају и то што се 2007. године, након доношења новог Устава Црне Горе, којим је умјесто дотад српског језика за званични језик Црне Горе проглашен црногорски, сретао са једним од лидера просрпске опозиције [[Андрија Мандић|Андријом Мандићем]]. Због овог, Ђуровић је био изложен јавном вређању од стране неких монтенегринских историчара.<ref>[http://www.slobodnaevropa.org/content/crna_gora_sud_mizerija/1873300.html Andrijašević: Nisam vrijeđao predsjednika CANU<!-- Bot generated title -->]</ref>
Садашњем предсједнику ЦАНУ, др Момиру Ђуровићу, критичари замјерају и то што се 2007. године, након доношења новог Устава Црне Горе, којим је умјесто дотад српског језика за званични језик Црне Горе проглашен црногорски, сретао са једним од лидера просрпске опозиције [[Андрија Мандић|Андријом Мандићем]]. Због овог, Ђуровић је био изложен јавном вређању од стране неких монтенегринских историчара.<ref>[http://www.slobodnaevropa.org/content/crna_gora_sud_mizerija/1873300.html Andrijašević: Nisam vrijeđao predsjednika CANU<!-- Bot generated title -->]</ref>

Верзија на датум 15. март 2018. у 05:02

Црногорска академија наука и умјетности
СкраћеницаЦАНУ
Датум оснивања1973.
(до 1973. као Друштво за науку и умјетност Црне Горе)
Типнационална академија
Наменаподршка развоју науке и уметности
Чланови31 члан (2011)
ПредседникДраган Вукчевић
АфилијацијеICSU
Веб-сајтwww.canu.org.me

Црногорска академија наука и умјетности (ЦАНУ) је највиша научна институција Црне Горе, основана 1976. године.

Прије тога од 1973. године постојало је Друштво за науку и умјетност Црне Горе.

Највиши орган управљања је Скупштина, у коју улазе сви редовни и дописни чланови.

Извршни орган је Предсједништво на челу са предсједником и његовим секретаром, затим два потпредсједника, секретари одјељења и два члана из састава редовних чланова.

Дјелатност Црногорске академије наука и умјетности одвија се у 4 одјељења:

  • Одјељење природних наука,
  • Одјељење друштвених наука,
  • Одјељење хуманистичких наука и
  • Одјељење умјетности.

Такође, у саставу ЦАНУ дјелује и Институт за језик и књижевност „Петар II Петровић Његош“ , те многобројни одбори и друга радна тијела.[1] У саставу библиотеке дјелују и Одсјек за документацију и архив.

Академија тренутно има 46 чланова у радном саставу (редовних 32 и ванредних 14) и 37 дописних (иностраних) чланова.


Предсједници Друштва, односно ЦАНУ, били су:

Критике ЦАНУ и однос државе Црне Горе према академији

Критичари ЦАНУ оптужују као просрпску институцију, првенствено због њене историјске школе која одступа од дукљано-монтенегринске дисциплине и која Црногорце сматра нацијом српског етничког поријекла и најближе Србима. Критичарима Црногорске академије наука и умјетности смета и то што је претходни предсједник ЦАНУ др Драгутин Вукотић био Србин, али и став ЦАНУ да изрази отпор формирању црногорског језика, остајући при ставу да је матерњи језик Црногораца српски језик.[2] Због ових оптужби, у Црној Гори долази до подвојености научне заједнице и формирања удружења грађана под називом Дукљанска академија наука и умјетности као антитеза званичној црногорској академији. ЦАНУ је често на удару црногорских националиста због њене незаинтересованости за активније учешће у борби за национално признање Црногораца и црногорске суверености, која је задобијена на референдуму 2006. године.

Садашњем предсједнику ЦАНУ, др Момиру Ђуровићу, критичари замјерају и то што се 2007. године, након доношења новог Устава Црне Горе, којим је умјесто дотад српског језика за званични језик Црне Горе проглашен црногорски, сретао са једним од лидера просрпске опозиције Андријом Мандићем. Због овог, Ђуровић је био изложен јавном вређању од стране неких монтенегринских историчара.[3]

Године 2008. након одлуке црногорских власти о признању једностране проглашене независности Косова од Србије, ЦАНУ је оштро осудила овај акт власти, због чега је опет била изложена вријеђању и академија и њен предсједник.

Због учесталих захтјева удружења грађана ДАНУ да се држава активира у доношењу закона за легализацију њиховог дјеловања.[4] , почетком 2011. године, црногорске власти су предложиле, а почетком 2012. покушале и реализовати [5] спајање ЦАНУ са ДАНУ у јединствену националну академију. Након више сусрета са органима власти Црне Горе, предсједник ЦАНУ др Момир Ђуровић одбија сваку могућност таквог приједлога, наводећи да се нигдје у свијету национална академија не удружује са једном невладином организацијом.[6]

Црногорска академија наука и умјетности је редовни члан Одбора за стандардизацију српског језика.

Референце

  1. ^ Crnogorska Akademija Nauka I Umjetnosti - O Nama
  2. ^ Arhiva - Pobjeda Dnevni List
  3. ^ Andrijašević: Nisam vrijeđao predsjednika CANU
  4. ^ [1]
  5. ^ http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Ukida-se-Dukljanska-akademija-nauka-i-umjetnosti-130095.html datum=27.02.2012 17:28 Срна
  6. ^ Arhiva - Pobjeda Dnevni List

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црногорска_академија_наука_и_умјетности&oldid=19202841”