Бранислав Шошкић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
БРАНИСЛАВ ШОШКИЋ
No portrait gray test-sr.svg
Датум рођења(1922-11-19)19. новембар 1922.(96 год.)
Место рођењаГусиње
Краљевина Југославија Краљевина СХС
Професијаекономиста
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
председник Председништва
СР Црне Горе
Период6. мај 19856. мај 1986.
ПретходникМиодраг Влаховић
НаследникРадивоје Брајовић
Одликовања
Партизанска споменица 1941.

Др Бранислав Шошкић (Гусиње, 19. новембар 1922), економиста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Црне Горе и СР Србије.

Биографија[уреди]

Рођен је 19. новембра 1922. године у Гусињу. Народноослободилачком покрету приступио је 1941. године.

Дипломирао је 1951. године на Економском факултету у Београду и 1954. одбранио докторску дисертацију „Теорија вредности Смита и Рикарда — упоредна анализа“. Биран је за асистента (1951), доцента (1954), ванредног професора (1960) и редоног професора (1965) на истом факултету. Био је на научном усавршавању на универзитетима у Уједињеном Краљевству (Сент Андрјус у Кембриџу) и у САД-у (Харвард и Калифорнија). Био је декан Економског факултета од школске године 1964. до 1968.

Биран је за посланика Савезне скупштине Југославије од 1965. до 1969, а од 1969. био је председник Одбора за образовање Просветнокултурног већа Савезне скупштине и председник Републичке заједнице образовања. Био је директор Институа за Економска истраживања у Београду и члан Економског савета СР Србије и многих других научних и друштвених институција.

Био је председник Председништва СР Црне Горе од 6. маја 1985. до 6. маја 1986. године.

Члан је Европске академије наука и уметности и Црногорске академије наука и умјетности, чији је био председник од 1981. до 1985. године.

Добитник је награде АВНОЈ1984. године.

Данас живи у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања.

Литерарни рад[уреди]

Неки од радова које је објавио су:

  • „Развој економске мисли“, 1965.
  • „Расподела дохотка у тржишној привреди“, 1971.
  • „Развој и основе савремене економске мисли“, 1986.
  • „Економска мисао и савремени принципи“, 1995. и др.

Објавио је и већи број студија, чланака и критичких осврта у разним публикацијама у Југославији и иностранству.

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година, 1042-1043. стр.

Спољашње везе[уреди]