Стјепан Радић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 54: Ред 54:


== Кариејра ==
== Кариејра ==
Рођен је 11. јуна 1871. године. [[Хрватска републиканска сељачка странка|ХРСС]] је основао заједно са братом [[Antun Radić|Антуном]] 1905. године. Странка је окупљала хрватско сељаштво под Аустроугарском. Друга фаза деловања странке је период постојања у [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевини СХС]], односно Југославији. Противник је централизма након уједињења у Краљевине СХС. Сматрао је да је држава настала „уговором“ и да Хрватска треба да задржи своју аутономију. Међутим, Србија је формулисала и дипломатски изнела програм уједињења и својом војском заштитила југословенски простор, те стога није желела прихватити дуално уређење власти. Радић је 1919. године тражио помоћ [[Вудро Вилсон|Вудроа Вилсона]] у решењу „хрватског питања“, што је амерички председник одбио. На [[Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920.|изборима за Уставотворну скупштину]], ХРСС је добила 50 мандата и тако постала највећа хрватска странка. Након доношења устава, ХРСС заједно са Хрватском заједницом и Хрватском странком права формира Хрватски блок којим покушава да у своју корист реши хрватско питање. Радић је 1923. године учланио ХРСС у Сељачку комунистичку интернационалу што [[Седамнаеста влада Николе Пашића|влада Пашић-Прибићевић]] користи као повољну прилику за прогон и распуштање странке. Радић је ухапшен и затворен. У затвору је почео да попушта и прихвата режим. Стога је 1925. године ушао у владу као министар просвете. Од 1927. године поново апстинира и, заједно са [[Светозар Прибићевић|Прибићевићем]], формира [[Сељачко-демократска коалиција|Сељачко-демократску коалицију]].
Рођен је 11. јуна 1871. године. [[Хрватска републиканска сељачка странка|ХРСС]] је основао заједно са братом [[Antun Radić|Антуном]] 1905. године. Странка је окупљала хрватско сељаштво под Аустроугарском. Друга фаза деловања странке је период постојања у [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевини СХС]], односно Југославији. Противник је централизма након уједињења у Краљевине СХС. Сматрао је да је држава настала „уговором“ и да Хрватска треба да задржи своју аутономију. Међутим, Србија је формулисала и дипломатски изнела програм уједињења и својом војском заштитила југословенски простор, те стога није желела прихватити дуално уређење власти. Радић је 1919. године тражио помоћ [[Вудро Вилсон|Вудроа Вилсона]] у решењу „хрватског питања“, што је амерички председник одбио. На [[Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920.|изборима за Уставотворну скупштину]], ХРСС је добила 50 мандата и тако постала највећа хрватска странка. Након доношења устава, ХРСС заједно са Хрватском заједницом и Хрватском странком права формира Хрватски блок којим покушава да у своју корист реши хрватско питање. Радић је 1924. године учланио ХРСС у Сељачку интернационалу која је сматрана делом Комунистичке интернационале због чега [[Двадесета влада Николе Пашића|влада Пашић-Прибићевић]] доноси одлуку за распуштање Радићеве странке. Радић је ухапшен и затворен. У затвору је почео да попушта и прихвата режим. Стога је 1925. године ушао [[Двадесет друга влада Николе Пашића|у владу]] као министар просвете. Од 1927. године поново апстинира и, заједно са [[Светозар Прибићевић|Прибићевићем]], формира [[Сељачко-демократска коалиција|Сељачко-демократску коалицију]].


== Атентат у Народној скупштини ==
== Атентат у Народној скупштини ==

Верзија на датум 22. март 2018. у 02:57

Стјепан Радић
Стјепан Радић
Лични подаци
Датум рођења(1871-06-11)11. јун 1871.
Место рођењаТребарјево Десно,  Аустроугарска
Датум смрти8. август 1928.(1928-08-08) (57 год.)
Место смртиЗагреб,  Краљевина СХС
НародностХрват
УниверзитетСвеучилиште у Загребу
Политичка каријера
Политичка
странка		Хрватска сељачка странка
1904 — 1928.
Министар просвете
17.11.1925. — 15.4.1926.

Стјепан Радић (Требарјево Десно, 11. јуна 1871 — Загреб, 8. августа 1928), хрватски политичар и оснивач Хрватске сељачке странке.

Године 1896. путује у Русију, а у периоду између 1897—1899. године завршава у Паризу Вишу политичку школу. Затим живи неко време у Прагу сарађујући с чешким листовима, а када га полиција протера из Прага одлази у Земун за балканског дописника чешких, француских и руских листова. Од 1902. године живи у Загребу и ради као секретар Хрватске уједињене опозиције.

Од 1902. године, па све до 1906., главни је уредник месечника Хрватска мисао. С братом Антуном 1904. године оснива ХПСС (Хрватска пучка сељачка странка) - странку која на изборима за Хрватски сабор добија девет мандата. У Хрватски сабор први пут је изабран 1908. године у изборном округу Лудбрег.

Стјепан Радић у свом листу Дом од 22. септембра 1914. године, прикључујући се општој антисрпској хистерији велича Старчевићево мишљење о Србима :Срби у Хрватској су Цигани, Власи и бог зна што, који су с турског коца утекли нама. Срби су дакле Влашки накот зрио за сјекиру. Они су смет и србеж на тијелу хрватског народа. Радићев Дом се чак хвалио како су Хрвати у Сарајеву разорили око две стотине српских радњи, да је проглашен преки суд, као и дам се у Загребу данима одржавају жестоке антисрпске демонстрације.[тражи се извор]

Стјепан Радић је већ с почетка уједињења ишао је у Беч, Лондон и Москву, да заитересује свет за хрватско питање независности, и да направи међународно питање од хрватског питања.

Италијански публициста Итало Цингарели писао је 1927. о Радићевој превртљивости која му је према приликама дозволила да несумњиво докаже да је био пријатељ Хабзбурга и непријатељ Карађорђевића, непријатељ аустријске куће и верни слуга српске краљевске куће, републиканац и монархист, пријатељ и непријатељ Италије, комунист и империјалист.

Па ипак, изгледа да је најпримерније сведочанство о личности и делу Стјепана Радићу дао његов син Владимир, 1942. године у чланку Дан и домовина. објављеном у загребачком листу Нова Хрватска : У главним стварима, у темељним начелима, усташки наук није ништа друго него наук Стјепана Радића. Под поглавниковим мудрим водством изводи се наук Браће Радић.

Кариејра

Рођен је 11. јуна 1871. године. ХРСС је основао заједно са братом Антуном 1905. године. Странка је окупљала хрватско сељаштво под Аустроугарском. Друга фаза деловања странке је период постојања у Краљевини СХС, односно Југославији. Противник је централизма након уједињења у Краљевине СХС. Сматрао је да је држава настала „уговором“ и да Хрватска треба да задржи своју аутономију. Међутим, Србија је формулисала и дипломатски изнела програм уједињења и својом војском заштитила југословенски простор, те стога није желела прихватити дуално уређење власти. Радић је 1919. године тражио помоћ Вудроа Вилсона у решењу „хрватског питања“, што је амерички председник одбио. На изборима за Уставотворну скупштину, ХРСС је добила 50 мандата и тако постала највећа хрватска странка. Након доношења устава, ХРСС заједно са Хрватском заједницом и Хрватском странком права формира Хрватски блок којим покушава да у своју корист реши хрватско питање. Радић је 1924. године учланио ХРСС у Сељачку интернационалу која је сматрана делом Комунистичке интернационале због чега влада Пашић-Прибићевић доноси одлуку за распуштање Радићеве странке. Радић је ухапшен и затворен. У затвору је почео да попушта и прихвата режим. Стога је 1925. године ушао у владу као министар просвете. Од 1927. године поново апстинира и, заједно са Прибићевићем, формира Сељачко-демократску коалицију.

Атентат у Народној скупштини

Главни чланак: Атентат у Народној скупштини

20. јуна 1928, и овако веома бурна седница Народне Скупштине је ескалирала током наступа радикалског посланика Томе Поповића, који је вербално напао Стјепана Радића, који је одбијао да се укључи у дискусију, и упркос опомени председника скупштине, запретио да ће „Ако се ваш вођа, ако Стјепан Радић, који брука хрватски народ, и даље продужи са вређањем, да ће његова глава пасти. Ја вам господо то кажем и од тога не бежим! Ја вам то јамчим!". Тому Поповића је за говорницом заменио Пуниша Рачић, радикалски посланик из Црне Горе, који је, пошто је поздравио држање посланика Поповића и сам запретио „И господо, као Србин и народни посланик према својој нацији и отаджбини отворено кажем, да ћу употребити и друго оружје, које треба да заштити интересе српства..." Пошто је посланик Прибићевић казао „Хоћете да се у Лондону чује да се овде прети оружјем!" Рачић је наставио „Има неколико година, откад је требало да се наша држава консолидира, кад је требао наш народ да искористи, што је стекао у рату својим јунаштвима и верношћу према савезницима. Све дотле је један део народа употребљавао, што је најгоре, клевете да омета сређење, и издавао интересе нашег народа и ове наше државе." На оптужбу о издаји дошло је до великог узбуђења у редовима Сељачке и Самосталне демократске странке. Изреволтиран, посланик ХСС-а Иван Пернар, пришао је Рачићу који је силазио са говорнице и довикнуо му: „Опљачкао си бегове!" Рачић је прво позвао председавајућег да казни Пернара, и вратио се на говорницу, где је узвикнуо „Ако га не казните, ја ћу да га казним. Ја ћу се лично обрачунати са њиме. Ко год буде покушао, да се стави између мене и Пернара, погинуће!" Председник скупштине је у том тренутку из неразјашњених разлога напустио дворану. Тада је Рачић извадио пиштољ и са неколико хица убио Павла Радића и Ђуру Басаричека, а ранио Ивана Пернара, Ивана Гранђу и Стјепана Радића, који ће 8. августа умрети.[1]

Овај догађај ће довести до даљег повећања мржње и антагонизма унутар Краљевине СХС.

1. Цитирано из транскрипта седнице кога је објавила Политика на дан 21. 6. 1928. а може се наћи на: http://scc.digital.nb.rs/collection/politika

Види још

Референце

  1. ^ „Narodna Biblioteka Srbije - Politika 1904 do 1941”. http://scc.digital.nb.rs/collection/politika. Приступљено 11. 6. 2012.  Спољашња веза у |publisher= (помоћ)

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стјепан_Радић&oldid=19481040”