Црква брвнара у Павловцу — разлика између измена
м →Спољашње везе: уклањање непотребних шаблона |
мНема описа измене |
||
Ред 50: | Ред 50: | ||
* [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд] |
* [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд] |
||
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика] |
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика] |
||
* [http://spc.rs/sr/300_godina_crkve_u_pavlovcu 300 година цркве у Павловцу (СПЦ, 26. март 2018)] |
|||
Верзија на датум 28. март 2018. у 11:15
Црква брвнара у Павловцу | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Павловац |
Општина | Топола |
Држава | Србија |
Врста споменика | Споменик културе |
Време настанка | почетак 19. века |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
Црква брвнара у Павловцу, насељеном месту на територији општине Топола, подигнута је почетком 19. века, припада Епархији шумадијској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]
Изглед цркве
Црква је са вишеугаоном апсидом, са зидовима од брвана, са конструкцијом која се доста разликује од осталих цркава брвнара. Брвна су током времена премазана слојем блата и прекречено. Под у цркви је од опеке квадратног формата, а на таваници је профилисани шашовац, коритасто засведен. Кров је врло стрмо покривен шиндром, с тим што његов западни део није засведен у облику купе већ је постављен равно, док је источни део засведен као код свих брванара. Најкарактеристичнији детаљи цркве су њена западна врата која су од храстовог дрвета богато профилисана.
У унутрашњем делу интересантан је свод од шашоваца који је полуобличасто засведен, док је преградом унутрашњост подељена на припрату од централног дела цркве. Остали детаљи у цркви су такође богато орнаментисани као рогови, долап, резана северним вратима итд.
Види још
Извори
- ^ „Црква брвнара у Павловцу”. Топола. Приступљено 23. 9. 2016.