Црква брвнара

Из Википедије, слободне енциклопедије

Црква брвнара је црква саграђена од брвана. Овакве цркве постоје свуда где је дрво било најважнији грађевински материјал као у Русији, Пољској, Словачкој , у земљама Скандинавије. Од брвана су грађене цркве и у Србији и Републици Српској, али ту из нешто другачијих разлога. У време окупације од Турака, изградња цркава није била дозовљена, па су прављене готово за једнократну употребу од понуђеног расположивог материјала. Како је дрвета у поменутим крајевима било на претек, брвнаре су биле најпрактичније, најједноставније и најјефтиније решење.

На Балкану, цркве брвнаре су најчешће у шумовитим динарским крајевима и Шумадији, у којој су почеле да се граде у доба Другог српског устанка или мало раније. Ове цркве углавном нису велике, штавише, врло су мале. По предању, Турци су дозвољавали да се црква сагради у селу, ако се може саградити за једну ноћ. Ни једну од ових цркава није могуће саградити толико брзо, али то доста говори о условима у којима су настајале и брзини којом су грађене.

Једна од најзанимљивијих особина српских цркава брвнара су димензије и преносивост — свака ова црква се може раставити и поново саставити на другом месту. Отуда још једно предање, по коме су ове цркве брвнаре тако мале да би их по потреби четири кршнија момка могла однети и са својом главом заједно сакрити.

Код брвнара у Србији звоник је по правилу одвојен од цркве, док их у Републици Српској има и у саставу тела цркве. Све данас очуване цркве-брвнаре у Србији и Републици Српској су старе око 200 година и на себи не показују знаке пропадања, што је добар показатељ трајности градње дрветом.

Галерија[уреди]