Равна гора (Србија) — разлика између измена
м Враћене измене Ravnogorac96 (разговор) на последњу измену корисника MareBG ознака: враћање |
|||
Ред 30: | Ред 30: | ||
== Спомен комплекс == |
== Спомен комплекс == |
||
{{Главни чланак|Спомен комплекс „Равна Гора”}} |
{{Главни чланак|Спомен комплекс „Равна Гора”}} |
||
Током деведесетих година 20. века на Равној Гори подигнут је спомен компкекс са циљем да се очува успомена на [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенску војску у отаџбини]], односно четнике предвођене армијским генералом и |
Током деведесетих година 20. века на Равној Гори подигнут је спомен компкекс са циљем да се очува успомена на квислиншку [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенску војску у отаџбини]], односно четнике предвођене армијским генералом и ратним злочинцем [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубом Михаиловићем]]. |
||
== Галерија == |
== Галерија == |
Верзија на датум 16. мај 2018. у 12:47
Равна гора | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 06′ 34″ С; 20° 09′ 23″ И / 44.109444° С; 20.156389° И |
Географија | |
Државе | Србија |
Равна Гора је висораван која се простире на западним и југозападним обронцима планине Сувобор у Западној Србији.
Већим делом се састоји од серпентина а мањим од кречњака. Представља заравњен простор, обрастао прилично бујним ливадама и пашњацима. Његови ивични делови су дубоко дисецирани сувим долинама и обрасли густим шумама, претежно буковим. Због ових особина Равна гора је у прошлости веома погодовала сточарству, па је до 1941. на њој било око 120 колиба. Највише их је било у простору званом Вежинац; преко 50 и припадале су већим делом становницима Коштунића. Ван Вежинца колибе су подизане и на северној и североисточној ивици Равне горе. У овом делу до 1984. године остало је само 5 колиба. У ово доба, на лепој заравни, у близини Дамјановог камена изграђена је шумска кућа, која је временом постала власништво ловачког друштва.
Дубоко у долини, северно од Дамјановог камена и у врху те долине налази се Мокра пећина која је важна особеност Равне горе. Пећина је усечена у стрму кречњачку стену. Улаз у пећину је широк око 15 метара а таваница на улазу је висока 4,5 метара. На таваници изнад улаза налазе се три мања отвора. Из пећине избија снажан поток, по којем је пећина и добила име. Око 200 метара низводно а лево од потока, два метра од обале избија из кречњачке стене јак извор у нивоу водотока.
Спомен комплекс
Током деведесетих година 20. века на Равној Гори подигнут је спомен компкекс са циљем да се очува успомена на квислиншку Југословенску војску у отаџбини, односно четнике предвођене армијским генералом и ратним злочинцем Драгољубом Михаиловићем.
Галерија
Види још
Литература
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.