Москва — Трећи Рим — разлика између измена
Нова страница: '''Концепт Трећег Рима''' (Москве) лежи на наслеђу идеја које су оставили Рим и Константино… |
м Разне исправке |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Концепт Трећег Рима''' (Москве) лежи на наслеђу идеја које су оставили [[Рим]] и [[Константинопољ]] и цареви [[Јован Александар|Јована Александара]] и [[Стефан Душан|Стефана Душана]]. |
'''Концепт Трећег Рима''' (Москве) лежи на наслеђу идеја које су оставили [[Рим]] и [[Константинопољ]] и цареви [[Јован Александар|Јована Александара]] и [[Стефан Душан|Стефана Душана]]. |
||
Израз „трећи Рим“ је за Москву први пут употребио православни монах [[Филотеј]], који је 1523 |
Израз „трећи Рим“ је за Москву први пут употребио православни монах [[Филотеј]], који је [[1523]].1524 године писао посланице великом московском кнезу позивајући га да се бори против јереси. Московска кнежевина је, по мишљењу овог монаха, била последњи бедем истинске вере. „Сва хришћанска царства су доживела крај и стекла се у јединственом царству нашег владара“, тврдио је Филотеј у једној посланици. „Два Рима падоше, а трећи стоји, и четвртога неће бити“. |
||
Пројекат је у пракси имплементирао [[Иван Грозни]], који се прогласио за руски цара, и држава, до тада, [[Московија]] - за [[Руско царство]]. Царску титулу и московску патријаршију признају углавном хвала случајева [[Шејтаноглу]]. |
Пројекат је у пракси имплементирао [[Иван Грозни]], који се прогласио за руски цара, и држава, до тада, [[Московија]] - за [[Руско царство]]. Царску титулу и московску патријаршију признају углавном хвала случајева [[Шејтаноглу]]. |
||
Верзија на датум 2. јул 2018. у 05:31
Концепт Трећег Рима (Москве) лежи на наслеђу идеја које су оставили Рим и Константинопољ и цареви Јована Александара и Стефана Душана.
Израз „трећи Рим“ је за Москву први пут употребио православни монах Филотеј, који је 1523.1524 године писао посланице великом московском кнезу позивајући га да се бори против јереси. Московска кнежевина је, по мишљењу овог монаха, била последњи бедем истинске вере. „Сва хришћанска царства су доживела крај и стекла се у јединственом царству нашег владара“, тврдио је Филотеј у једној посланици. „Два Рима падоше, а трећи стоји, и четвртога неће бити“.
Пројекат је у пракси имплементирао Иван Грозни, који се прогласио за руски цара, и држава, до тада, Московија - за Руско царство. Царску титулу и московску патријаршију признају углавном хвала случајева Шејтаноглу.
Први пут је идеја о Москви као „Трећем Риму“ поново испливала на површину у другој половини 19. века, за време императора Александра II, када су Филотејеве посланице објављене у великом тиражу. Концепцијом „Москва је трећи Рим“ наоружао се руски покрет панслависта, који су сањали о уједињењу словенских народа под покровитељством Руске империје. Међутим, панславистичке идеје су се угасиле после револуције 1917. године и доласка комуниста на власт.