Москва — Трећи Рим

Москва — Трећи Рим је концепт који поставља Москву као наследника Рима и Константинопоља (другог Рима).

Израз Трећи Рим је за Москву се први пут јавља у посланицама православног монаха Филотеја Псковског, који је слао великом кнезу Москве 1523—1524. године, у којима га позива да се бори против јереси, као предводник последњег бедема истинске вере: „Сва хришћанска царства су доживела крај и стекла се у јединственом царству нашег владара. Два Рима падоше, а трећи стоји, и четвртога неће бити“.

стсл. Да вѣ́си, хрⷭ҇толю́бче и҆ бг҃олю́бче, ко всѧ̑ хрⷭ҇тїа̑нскаѧ црⷭ҇тва прїидо́ша вконе́цъ во є҆ди́но црⷭ҇тво на́шегѡ гдⷭ҇рѧ, по прⷪ҇ро́чєскимъ кни́гамъ, то̀ є҆́сть роме́йское црⷭ҇тво. два̀ ᲂу҆́бо ри̑ма падо́ша, а҆ тре́тїи стои́тъ, а҆ четве́ртомꙋ не бы́ти. <…> Да вѣ́сть твоѧ̀ держа́ва, бл҃гочести́вый цр҃ю̀, ꙗ҆́ко всѧ̑ црⷭ҇тва правосла́вныѧ хрⷭ҇тїа́нскїѧ вѣ́ры снидо́шасѧ въ твое́ є҆ди́но црⷭ҇тво: є҆ди́нъ бо ты̀ всѣ́й поднб҃е́сной хрїстїа́нѡмъ цр҃ь <…> ꙗ҆́коже вы́ше писа́хъ тѝ и҆ ны́нѣ гл҃ю: блюдѝ и҆ внемлѝ, бл҃гочести́вый цр҃ю̀, ꙗ҆́ко всѧ̑ хрⷭ҇тїа̑нскаѧ цр҃ьства снидо́шасѧ въ твоѐ є҆ди́но, ꙗ҆́ко два̀ ри̑ма падо́ша, а҆ тре́тїй стои́тъ, а҆ четве́ртомꙋ не бы́ти. Ѹ҆жѐ твоѐ хрⷭ҇тїа́нское црⷭ҇тво и҆нѣ̑мъ не ѡ҆ста́нетсѧ, по вели́комꙋ бг҃осло́вꙋкôд: chu је замењен кôдом: cu

У наредна два века, идеја о Москви као Трећем Риму се задржала код дела свештенства, нарочито код Старовераца, који су тврдили да Руска православна црква напустила праву веру и да су они са̑ми носиоци праве вере и идеје Трећег Рима. Идеја се поново јавља у другој половини 19. века, када су Филотејеве посланице масовно објављиване, за време владавине цара Александра II. Убрзо, руски историчари су прихватили ову идеју као основу и доказ да Русија има дужност да шири своју власт и да приклони што више делова света својој власти. Руски панславистички покрет је користио овај концепт да шире идеју о уједињену словенских народа под вођством Русије, али су се ту идеје угасиле након Октобарске револуције.

Неколико руских филозофа, посебно Владимир Соловјов и Николај Берђајев, користе Трећи Рим као доказ урођеног руског месијанизма. Берђајев наводи, после 1917. године, да корени бољшевизма леже једнако у овој идеји као и у марксизму. То су прихватили неки западни конзервативци као начин да објасне савремени руски и совјетски експанзионизам, али и совјетски историчари и анти-совјетска емиграција одбацују те интерпретације. Након распада Совјетског Савеза, идеја Трећег Рима поново добија на значају, и код западних коментатора, и код појединих Руса.

Види још

• Прича о кнезу Владимиру
• Руска идеја

Литература

• Јегоров, Олег (28. 3. 2017). „Зашто се за Москву каже да је Трећи Рим?”. Russia Beyond. Архивирано из оригинала 22. 5. 2023. г.. 

• Poe, Marshall T. (10. 10. 1997). „„Moscow, the Third Rome” — The Origins and Transformations of a Pivotal Moment” (PDF). Title VIII Program. The National Council for Soviet and East European Research. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 6. 2023. г..