Српска православна црква Св. Николе у Јаши Томићу — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{друго значење|нешто друго|[[Црква Светог Николе |
{{друго значење|нешто друго|[[Црква Светог Николе]]}} |
||
{{Споменик културе |
{{Споменик културе |
||
|Име=Црква Светог Николе у Јаши Томићу |
|Име=Црква Светог Николе у Јаши Томићу |
Верзија на датум 25. јул 2018. у 23:57
Црква Светог Николе у Јаши Томићу | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Јаша Томић |
Општина | Сечањ |
Држава | Србија |
Време настанка | 1746. |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
www |
Црква св. Николе подигнута је 1746. године у барокном маниру. Једнобродна грађевина засведена је полуобличастим сводом, док певнице образују трансепт стварајући утисак крстообразне основе. Олтарска апсида захвата ширину брода, а масивни торањ на западном прочељу излази из равни фасаде и ослања се на два масивна стуба. Грађевина је споља оживљена кордонским венцима и слепим аркадама и нишама у две зоне. Степениште за торањ смештено је споља, уз западну фасаду[1].
Најстарије сликарство из 1755. године у цркви – два фреско фрагмента фигура ратника у олтару и царске двери са старог иконостаса – вероватно су рад групе зографа из круга Недељка и Шербана Поповића. Засновани на традиционалном схватању сликарства, ови радови снажног колорита показују просечне уметничке квалитете. Четири сачуване престоне иконе Павела Петровића из 1839. године, крупних, меко моделованих форми и мирног колорита, откривају портретске склоности аутора. Дрворезбарски радови на данашњем иконостасу класицистичке конструкције изведени су у првој половини XIX века. Осликавање иконостаса сажетог програма и свода наоса са представом Саваота у слави извео је 1905. године Стеван Алексић у импресионистичком маниру минхенског круга. Поштујући моделацију и форму, он лаком и разиграном палетом наглашава декоративност.