Светска економска криза — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
CommonsDelinker је заменио датотеку GDP_Real_Growth.svg са GDP_Real_Growth_in_2009.svg. Разлог: File renamed: More specific.
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:GDP Real Growth in 2009.svg|thumb|340px|Мапа света приказује реалан раст [[БДП]] за 2009, земље у браон боји су имале пад БДП.]]
[[Датотека:GDP Real Growth in 2009.svg|thumb|340px|Мапа света приказује реалан раст [[БДП]] за 2009, земље у браон боји су имале пад БДП.]]
'''Светска економска криза''' или '''велика [[рецесија]]''' је период великог економског пада који је почео крајем [[2000е|прве деценије 21. века]]. Тачан обим, временски оквир и да ли се завршила су ствар спорења и зависи од земље до земље.<ref name=DPAD121912>{{cite web |title = World Economic Situation and Prospects 2013 |url = http://www.un.org/en/development/desa/policy/wesp/index.shtml |publisher = Development Policy and Analysis Division of the UN secretariat |accessdate = 19. 12. 2012 }}</ref><ref name=UN011513>{{Cite book|title = World Economic Situation and Prospects 2013 |publisher = United Nations |isbn=978-9211091663|last=Nations|first=United|edition = 1st |type = trade paperback |date = 15. 1. 2013 |quote = The global economy continues to struggle with post-crisis adjustments |pages=200}}</ref> Што се тиче обима,
'''Светска економска криза''' или '''велика [[рецесија]]''' је период великог економског пада који је почео крајем [[2000е|прве деценије 21. века]]. Тачан обим, временски оквир и да ли се завршила су ствар спорења и зависи од земље до земље.<ref name=DPAD121912>{{cite web|title=World Economic Situation and Prospects 2013 |url = http://www.un.org/en/development/desa/policy/wesp/index.shtml |publisher = Development Policy and Analysis Division of the UN secretariat |accessdate=19. 12. 2012 }}</ref><ref name=UN011513>{{Cite book|title=World Economic Situation and Prospects 2013 |publisher = United Nations |isbn=978-9211091663|last=Nations|first=United|edition = 1st |type = trade paperback |date=15. 01. 2013 |quote = The global economy continues to struggle with post-crisis adjustments |pages=200}}</ref> Што се тиче обима,
[[Међународни монетарни фонд|ММФ]] је закључио да је у питању најгора глобална рецесија од краја [[Други светски рат|Другог светског рата]].<ref name="New IMF Global Recession definition"/><ref name="IMF WEO 2009"/> Претходница светске економске кризе су [[финансијска криза 2007/08|америчка финансијска криза 2007/08]] и [[хипотекарна криза 2007-09|америчка хипотекарна криза 2007-09]].
[[Међународни монетарни фонд|ММФ]] је закључио да је у питању најгора глобална рецесија од краја [[Други светски рат|Другог светског рата]].<ref name="New IMF Global Recession definition"/><ref name="IMF WEO 2009"/> Претходница светске економске кризе су [[финансијска криза 2007/08|америчка финансијска криза 2007/08]] и [[хипотекарна криза 2007-09|америчка хипотекарна криза 2007-09]].


Ред 8: Ред 8:


== Преглед ==
== Преглед ==
Ова криза је само 2009. године испунила ММФ-ов критеријум за [[глобална рецесија|глобалну рецесију]] (реалан пад светског БДП по [[Паритет куповне моћи|паритету куповне моћи]]).<ref name="New IMF Global Recession definition">{{cite news |url = http://blogs.wsj.com/economics/2009/04/22/whats-a-global-recession/ |title = What’s a Global Recession? |publisher = The Walstreet Journal |date = 22. 4. 2009 |accessdate = 17. 9. 2013 |first=Bob |last=Davis}}</ref><ref name="IMF WEO 2009">{{cite web |url = http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2009/01/pdf/text.pdf |title = World Economic Outlook - April 2009: Crisis and Recovery |format = PDF |work = Box 1.1 (pp. 11-14) |publisher = IMF |date = 24. 4. 2009 |accessdate = 17. 9. 2013 }}</ref> Упркос чињеници да су квартални подаци за земље [[Г20 индустријски развијених земаља|Г20]] (земље које чине 85% светског БДП) приказивали [[рецесија|рецесију]],<ref name="g20members">{{cite web|url = https://g20.org/about-g20/g20-members/|title = G20 Members|publisher = G20.org|accessdate = 15. 1. 2014|archive-url = https://web.archive.org/web/20150210155549/https://g20.org/about-g20/g20-members/|archive-date = 10. 02. 2015|dead-url = yes|df = }}</ref> ММФ је (у одсуству комплетних података) одлучио да не прогласи мере против глобалне рецесије на основу кварталних података. Међутим БДП земаља Г20 је добар индикатор од када до када је криза била на светском нивоу, реалан пад БДП земаља Г20 је био у три узастопна квартала: од трећег квартала 2008. до првог квартала 2009.<ref name="stats.oecd.org">{{cite web |url =http://stats.oecd.org/WBOS/Index.aspx?QueryName=350&QueryType=View&Lang=en|title="Quarterly National Accounts : Quarterly Growth Rates of real GDP, change over previous quarter"|publisher = Stats.oecd.org|accessdate = 17. 8. 2013}}</ref>
Ова криза је само 2009. године испунила ММФ-ов критеријум за [[глобална рецесија|глобалну рецесију]] (реалан пад светског БДП по [[Паритет куповне моћи|паритету куповне моћи]]).<ref name="New IMF Global Recession definition">{{cite news|url=http://blogs.wsj.com/economics/2009/04/22/whats-a-global-recession/ |title = What’s a Global Recession? |publisher = The Walstreet Journal |date=22. 04. 2009 |accessdate=17. 09. 2013 |first=Bob |last=Davis}}</ref><ref name="IMF WEO 2009">{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2009/01/pdf/text.pdf |title = World Economic Outlook - April 2009: Crisis and Recovery |format = PDF |work = Box 1.1 (pp. 11-14) |publisher = IMF |date=24. 04. 2009 |accessdate=17. 09. 2013 }}</ref> Упркос чињеници да су квартални подаци за земље [[Г20 индустријски развијених земаља|Г20]] (земље које чине 85% светског БДП) приказивали [[рецесија|рецесију]],<ref name="g20members">{{cite web|url=https://g20.org/about-g20/g20-members/|title = G20 Members|publisher = G20.org|accessdate=15. 01. 2014|archive-url = https://web.archive.org/web/20150210155549/https://g20.org/about-g20/g20-members/|archive-date=10. 02. 2015|dead-url = yes|df = }}</ref> ММФ је (у одсуству комплетних података) одлучио да не прогласи мере против глобалне рецесије на основу кварталних података. Међутим БДП земаља Г20 је добар индикатор од када до када је криза била на светском нивоу, реалан пад БДП земаља Г20 је био у три узастопна квартала: од трећег квартала 2008. до првог квартала 2009.<ref name="stats.oecd.org">{{cite web|url=http://stats.oecd.org/WBOS/Index.aspx?QueryName=350&QueryType=View&Lang=en|title="Quarterly National Accounts : Quarterly Growth Rates of real GDP, change over previous quarter"|publisher = Stats.oecd.org|accessdate=17. 08. 2013}}</ref>


Године до кризе је карактерисао прекомеран раст цена имовине (некретнине, фирме и сл.) и велики пораст економске потражње.<ref>{{Cite news |url = http://www.guardian.co.uk/business/2008/jun/03/commodities |title = Oil prices: George Soros warns that speculators could trigger stock market crash |last=Wearden|first = Graeme |date = 3. 6. 2008 |publisher = The Guardian |accessdate = 10. 4. 2009 |location = London }}</ref> Америчко банкарство у сенци (не-депозитарне финансијске институције као што су инвестиционе банке) је нарасло до те мере да је постало конкуренција класичним банкарским институцијам стим што није подлегало истој контроли, што је за последицу имало већу могућуност пропасти таквих институција.<ref>{{Cite news |url = http://www.nytimes.com/2008/10/24/business/economy/24panel.html?_r=1&partner=permalink&exprod=permalink |title = Greenspan Concedes Error on Regulation |publisher = New York Times |accessdate = 18. 4. 2009 |first = Edmund L. |last=Andrews|date = 24. 10. 2008 }}</ref>
Године до кризе је карактерисао прекомеран раст цена имовине (некретнине, фирме и сл.) и велики пораст економске потражње.<ref>{{Cite news|url=http://www.guardian.co.uk/business/2008/jun/03/commodities |title = Oil prices: George Soros warns that speculators could trigger stock market crash |last=Wearden|first = Graeme |date=03. 6. 2008 |publisher = The Guardian |accessdate=10. 04. 2009 |location = London }}</ref> Америчко банкарство у сенци (не-депозитарне финансијске институције као што су инвестиционе банке) је нарасло до те мере да је постало конкуренција класичним банкарским институцијам стим што није подлегало истој контроли, што је за последицу имало већу могућуност пропасти таквих институција.<ref>{{Cite news|url=http://www.nytimes.com/2008/10/24/business/economy/24panel.html?_r=1&partner=permalink&exprod=permalink |title = Greenspan Concedes Error on Regulation |publisher = New York Times |accessdate=18. 04. 2009 |first = Edmund L. |last=Andrews|date=24. 10. 2008 }}</ref>


Услед кризе дошло је до енормног пада [[Међународна трговина|међународне трговине]], раста [[незапосленост]]и и пада цена добара.<ref>{{Cite news|url=http://money.cnn.com/2008/12/01/news/economy/recession/index.htm?postversion=2008120112|title=It's official: Recession since Dec '07|last=Isidore|first=Chris|date=December 1, 2008|publisher=CNN Money|accessdate=April 10, 2009}}</ref> Неколико економиста је предвиђало да опоравка неће бити пре [[2011]]. и да је ово најгора криза од [[Велика депресија|Велике депресије]].<ref>[http://www.mcclatchydc.com/251/story/60822.html Congressional Budget Office compares downturn to Great Depression] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090303075017/http://www.mcclatchydc.com/251/story/60822.html |date=March 3, 2009 }}. By David Lightman. ''McClatchy Washington Bureau.'' January 27, 2009.</ref><ref>{{Cite news |url = https://www.theguardian.com/business/2009/jan/26/road-ruin-recession-individuals-economy |title = Twenty-five People at the Heart of the Meltdown |last=Finch|first = Julia |date = January 26, 2009 |publisher = The Guardian |accessdate = April 10, 2009 |location = London }}</ref> Економиста [[Пол Кругман]] је ово назвао почетком друге [[Велика депресија|Велике депресије]]<ref>{{Cite news |url = https://www.nytimes.com/2009/01/05/opinion/05krugman.html |last=Krugman|first = Paul |date = January 4, 2009 |title = Fighting Off Depression |publisher = The New York Times. }}</ref>
Услед кризе дошло је до енормног пада [[Међународна трговина|међународне трговине]], раста [[незапосленост]]и и пада цена добара.<ref>{{Cite news|url=http://money.cnn.com/2008/12/01/news/economy/recession/index.htm?postversion=2008120112|title=It's official: Recession since Dec '07|last=Isidore|first=Chris|date=01. 12. 2008|publisher=CNN Money|accessdate=10. 04. 2009}}</ref> Неколико економиста је предвиђало да опоравка неће бити пре [[2011]]. и да је ово најгора криза од [[Велика депресија|Велике депресије]].<ref>[http://www.mcclatchydc.com/251/story/60822.html Congressional Budget Office compares downturn to Great Depression] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090303075017/http://www.mcclatchydc.com/251/story/60822.html |date=03. March 2009 }}. By David Lightman. ''McClatchy Washington Bureau.'' January 27, 2009.</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/business/2009/jan/26/road-ruin-recession-individuals-economy |title = Twenty-five People at the Heart of the Meltdown |last=Finch|first = Julia |date=26. 01. 2009 |publisher = The Guardian |accessdate=10. 04. 2009 |location = London }}</ref> Економиста [[Пол Кругман]] је ово назвао почетком друге [[Велика депресија|Велике депресије]]<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2009/01/05/opinion/05krugman.html |last=Krugman|first = Paul |date=04. 1. 2009 |title = Fighting Off Depression |publisher = The New York Times. }}</ref>


== Поређење са великом депресијом ==
== Поређење са великом депресијом ==
17. априла 2009 тадашњи директор ММФ [[Доминик Строс-Кан]] је изјавио да постоји шанса да неке земље неће спроводити праву политику што ће за последицу имати прерастање рецесије у [[Депресија (економија)|депресију]]. ''Слободан пад у светској економији се можда смањује и постоји потенцијал за опоравак већ у 2010, али ово искључиво важи ако се усвоји и спроведе права економска политика данас.'' ММФ је истакао да за разлику од [[велика депресија|Велике депресије]] а као последица глобалне интегрисаности тржишта, ова криза је синхронизована што за последицу има дуже трајање исте и спорији опоравак.<ref>{{Cite news |last=Evans|first = Ambrose |url = http://www.telegraph.co.uk/finance/financetopics/recession/5166956/IMF-warns-over-parallels-to-Great-Depression.html |title = IMF warns over parallels to Great Depression |publisher = Telegraph.co.uk |date = 16. 4. 2009 |accessdate = 21. 1. 2010 |location = London }}</ref>
Дана 17. априла 2009 тадашњи директор ММФ [[Доминик Строс-Кан]] је изјавио да постоји шанса да неке земље неће спроводити праву политику што ће за последицу имати прерастање рецесије у [[Депресија (економија)|депресију]]. ''Слободан пад у светској економији се можда смањује и постоји потенцијал за опоравак већ у 2010, али ово искључиво важи ако се усвоји и спроведе права економска политика данас.'' ММФ је истакао да за разлику од [[велика депресија|Велике депресије]] а као последица глобалне интегрисаности тржишта, ова криза је синхронизована што за последицу има дуже трајање исте и спорији опоравак.<ref>{{Cite news|last=Evans|first = Ambrose |url = http://www.telegraph.co.uk/finance/financetopics/recession/5166956/IMF-warns-over-parallels-to-Great-Depression.html |title = IMF warns over parallels to Great Depression |publisher = Telegraph.co.uk |date=16. 04. 2009 |accessdate=21. 01. 2010 |location = London }}</ref>


Оливије Бланшар тадашњи главни економиста ММФ је изјавио: ''Дугорочна незапосленост је алармантно висока, у САД половина незапослених је незапослена дуже од шест месеци, то је нешто што нисмо видели још од велике депресије.'' ММФ је изјавио да постоји веза између раста неједнакости између богатих и сиромашних у западним економијама и пада потражње. Последњи пут када је разлика између богатих и сиромашних достигла ове екстреме је била 1928-29.<ref>{{cite news |last=Crisis|first=Financial|url = http://www.telegraph.co.uk/finance/financetopics/financialcrisis/8000561/IMF-fears-social-explosion-from-world-jobs-crisis.html |title = IMF fears 'social explosion' from world jobs crisis |publisher = Telegraph |date = 13. 9. 2010 |accessdate = 17. 8. 2013 |location = London }}</ref>
Оливије Бланшар тадашњи главни економиста ММФ је изјавио: ''Дугорочна незапосленост је алармантно висока, у САД половина незапослених је незапослена дуже од шест месеци, то је нешто што нисмо видели још од велике депресије.'' ММФ је изјавио да постоји веза између раста неједнакости између богатих и сиромашних у западним економијама и пада потражње. Последњи пут када је разлика између богатих и сиромашних достигла ове екстреме је била 1928-29.<ref>{{cite news|last=Crisis|first=Financial|url = http://www.telegraph.co.uk/finance/financetopics/financialcrisis/8000561/IMF-fears-social-explosion-from-world-jobs-crisis.html |title = IMF fears 'social explosion' from world jobs crisis |publisher = Telegraph |date=13. 09. 2010 |accessdate=17. 08. 2013 |location = London }}</ref>


== Види још ==
== Види још ==
Ред 28: Ред 28:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book|ref= harv|title = World Economic Situation and Prospects 2013 |publisher = United Nations |isbn=978-9211091663|last=Nations|first=United|edition = 1st |type = trade paperback |date = 15. 1. 2013 |quote = The global economy continues to struggle with post-crisis adjustments |pages=200}}
* {{Cite book|ref=harv|title = World Economic Situation and Prospects 2013 |publisher = United Nations |isbn=978-9211091663|last=Nations|first=United|edition = 1st |type = trade paperback |date=15. 01. 2013 |quote = The global economy continues to struggle with post-crisis adjustments |pages=200}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 6. новембар 2018. у 06:35

Мапа света приказује реалан раст БДП за 2009, земље у браон боји су имале пад БДП.

Светска економска криза или велика рецесија је период великог економског пада који је почео крајем прве деценије 21. века. Тачан обим, временски оквир и да ли се завршила су ствар спорења и зависи од земље до земље.[1][2] Што се тиче обима, ММФ је закључио да је у питању најгора глобална рецесија од краја Другог светског рата.[3][4] Претходница светске економске кризе су америчка финансијска криза 2007/08 и америчка хипотекарна криза 2007-09.

Да би се схватио сам обим кризе и њене последице довољно је погледати стопе економског раста Србије, која је у годинама пред кризу (2005, 2006 и 2007) имала стопе раста од 5% и 6%, а у једној години чак и 7%, да би у 2015. тај раст износио само 0,7 %.

Такође треба имати у виду да се криза није осетила свугде исто. У Северној Америци и Европи је дошло до економског пада (рецесије) док су нпр. Кина и Индија и даље бележиле значајне стопе раста током кризе.

Преглед

Ова криза је само 2009. године испунила ММФ-ов критеријум за глобалну рецесију (реалан пад светског БДП по паритету куповне моћи).[3][4] Упркос чињеници да су квартални подаци за земље Г20 (земље које чине 85% светског БДП) приказивали рецесију,[5] ММФ је (у одсуству комплетних података) одлучио да не прогласи мере против глобалне рецесије на основу кварталних података. Међутим БДП земаља Г20 је добар индикатор од када до када је криза била на светском нивоу, реалан пад БДП земаља Г20 је био у три узастопна квартала: од трећег квартала 2008. до првог квартала 2009.[6]

Године до кризе је карактерисао прекомеран раст цена имовине (некретнине, фирме и сл.) и велики пораст економске потражње.[7] Америчко банкарство у сенци (не-депозитарне финансијске институције као што су инвестиционе банке) је нарасло до те мере да је постало конкуренција класичним банкарским институцијам стим што није подлегало истој контроли, што је за последицу имало већу могућуност пропасти таквих институција.[8]

Услед кризе дошло је до енормног пада међународне трговине, раста незапослености и пада цена добара.[9] Неколико економиста је предвиђало да опоравка неће бити пре 2011. и да је ово најгора криза од Велике депресије.[10][11] Економиста Пол Кругман је ово назвао почетком друге Велике депресије[12]

Поређење са великом депресијом

Дана 17. априла 2009 тадашњи директор ММФ Доминик Строс-Кан је изјавио да постоји шанса да неке земље неће спроводити праву политику што ће за последицу имати прерастање рецесије у депресију. Слободан пад у светској економији се можда смањује и постоји потенцијал за опоравак већ у 2010, али ово искључиво важи ако се усвоји и спроведе права економска политика данас. ММФ је истакао да за разлику од Велике депресије а као последица глобалне интегрисаности тржишта, ова криза је синхронизована што за последицу има дуже трајање исте и спорији опоравак.[13]

Оливије Бланшар тадашњи главни економиста ММФ је изјавио: Дугорочна незапосленост је алармантно висока, у САД половина незапослених је незапослена дуже од шест месеци, то је нешто што нисмо видели још од велике депресије. ММФ је изјавио да постоји веза између раста неједнакости између богатих и сиромашних у западним економијама и пада потражње. Последњи пут када је разлика између богатих и сиромашних достигла ове екстреме је била 1928-29.[14]

Види још

Референце

  1. ^ „World Economic Situation and Prospects 2013”. Development Policy and Analysis Division of the UN secretariat. Приступљено 19. 12. 2012. 
  2. ^ Nations, United (15. 01. 2013). World Economic Situation and Prospects 2013 (trade paperback) (1st изд.). United Nations. стр. 200. ISBN 978-9211091663. „The global economy continues to struggle with post-crisis adjustments” 
  3. ^ а б Davis, Bob (22. 04. 2009). „What’s a Global Recession?”. The Walstreet Journal. Приступљено 17. 09. 2013. 
  4. ^ а б „World Economic Outlook - April 2009: Crisis and Recovery” (PDF). Box 1.1 (pp. 11-14). IMF. 24. 04. 2009. Приступљено 17. 09. 2013. 
  5. ^ „G20 Members”. G20.org. Архивирано из оригинала 10. 02. 2015. г. Приступљено 15. 01. 2014. 
  6. ^ „"Quarterly National Accounts : Quarterly Growth Rates of real GDP, change over previous quarter"”. Stats.oecd.org. Приступљено 17. 08. 2013. 
  7. ^ Wearden, Graeme (03. 6. 2008). „Oil prices: George Soros warns that speculators could trigger stock market crash”. London: The Guardian. Приступљено 10. 04. 2009. 
  8. ^ Andrews, Edmund L. (24. 10. 2008). „Greenspan Concedes Error on Regulation”. New York Times. Приступљено 18. 04. 2009. 
  9. ^ Isidore, Chris (01. 12. 2008). „It's official: Recession since Dec '07”. CNN Money. Приступљено 10. 04. 2009. 
  10. ^ Congressional Budget Office compares downturn to Great Depression Архивирано 2009-03-03 на сајту Wayback Machine. By David Lightman. McClatchy Washington Bureau. January 27, 2009.
  11. ^ Finch, Julia (26. 01. 2009). „Twenty-five People at the Heart of the Meltdown”. London: The Guardian. Приступљено 10. 04. 2009. 
  12. ^ Krugman, Paul (04. 1. 2009). „Fighting Off Depression”. The New York Times. 
  13. ^ Evans, Ambrose (16. 04. 2009). „IMF warns over parallels to Great Depression”. London: Telegraph.co.uk. Приступљено 21. 01. 2010. 
  14. ^ Crisis, Financial (13. 09. 2010). „IMF fears 'social explosion' from world jobs crisis”. London: Telegraph. Приступљено 17. 08. 2013. 

Литература

  • Nations, United (15. 01. 2013). World Economic Situation and Prospects 2013 (trade paperback) (1st изд.). United Nations. стр. 200. ISBN 978-9211091663. „The global economy continues to struggle with post-crisis adjustments” 

Спољашње везе

Светска економска криза на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светска_економска_криза&oldid=21030194”