Генрих Јагода — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 94.189.250.95 (разговор) на последњу измену корисника Dcirovic
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{Commonscat|Genrikh Yagoda}}
Ред 37: Ред 37:


{{DEFAULTSORT:Јагода, Генрих}}
{{DEFAULTSORT:Јагода, Генрих}}
{{Commonscat|Genrikh Yagoda}}


[[Категорија:Рођени 1891.]]
[[Категорија:Рођени 1891.]]

Верзија на датум 10. децембар 2018. у 06:25

Генрих Јагода
Лични подаци
Датум рођења(1891-11-07)7. новембар 1891.
Место рођењаРибинск, Руска Империја
Датум смрти15. март 1938.(1938-03-15) (46 год.)
Место смртиМосква, Руска СФСР, СССР
Политичка каријера
Политичка
странка
Комунистичка партија Совјетског Савеза
народни комесар за унутарње послове (НКВД)
10. јул 1934 — 26. септембар 1936.
ПретходникВјачеслав Менжински
НаследникНиколај Јежов

Генрих Григорјевич Јагода (рус. Ге́нрих Григо́рьевич Яго́да; Рибинск, 7. новембар 1891Москва, 15. март 1938), рођен као Енох Гершевич Јегуда (рус. Енох Гершевич Иегуда) био је јеврејски совјетски политичар и обавештајац, најпознатији као директор НКВД који је директно руководио масовним убијањем цивилног становништва и политичким прогонима.

Биографија

Рођен је 1891. године у Рибинску, у јеврејској породици. Бољшевицима придружио 1907. године. Након Октобарске револуције се придружио тајној полицији Чека и до 1923. постао други заменик Феликса Дзержинског.

Био је директор совјетске тајне полиције НКВД од 1934. до 1936, за то време под његовим руководством НКВД је спровела масовни злочин у коме је убијено између 7 000 000 и 16 000 000 држављана Совјетског Савеза и то углавном хришћана. На то га је место поставио Јосиф Стаљин, те је руководио обавештајно-полицијском операцијом која је 1936. довела до првог од московских процеса темељем којих су осуђени и погубљени Стари бољшевици Лав Камењев и Григориј Зиновјев, а што се традиционално сматра почетком Велике чистке.

Јагода је упркос том успеху, због кокетирања са Стаљиновим партијским супарницима у прошлости и несклоности да се чистка интензивира као и због геноцида над огромним бројем цивилне популације брзо пао у Стаљинову немилост те је смењен, ухапшен, а на крају и осуђен као издајица на Трећем московском процесу 1938. године. Погубљен је од стране свог наследника Николаја Јежова, који је након неколико година и сам доживео исту судбину.

Извори