Никола Тасић — разлика између измена
м уклоњена категорија Професори новосадског универзитета помоћу геџета HotCat |
м Разне исправке |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{malo_inlajn_referenci}} |
{{malo_inlajn_referenci}} |
||
{{Научник |
{{Научник |
||
| име |
| име = Никола Тасић |
||
| слика |
| слика = NikolaTasic.jpg |
||
| ширина_слике |
| ширина_слике = 150п |
||
| опис_слике |
| опис_слике = |
||
| пуно_име |
| пуно_име = |
||
| датум_рођења = {{датум рођења|1932|1|19}} |
| датум_рођења = {{датум рођења|1932|1|19}} |
||
| место_рођења |
| место_рођења = [[Београд]] |
||
| држава_рођења |
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] |
||
| датум_смрти = {{датум смрти|2017|3|15|1932|1|19|год=да}} |
| датум_смрти = {{датум смрти|2017|3|15|1932|1|19|год=да}} |
||
| место_смрти = [[Београд]] |
| место_смрти = [[Београд]] |
||
| држава_смрти |
| држава_смрти = [[Србија]] |
||
| поље = |
| поље = |
||
| институција |
| институција = |
||
| школа = |
| школа = |
||
| студенти |
| студенти = |
||
| познат_по |
| познат_по = |
||
| награде |
| награде = |
||
| напомене |
| напомене = |
||
}} |
}} |
||
'''Никола Тасић''' ([[Београд]], [[19. јануар]] [[1932]] — [[Београд]], [[15. март]] [[2017]]<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:655090-Preminuo-arheolog-akademik-Nikola-Tasic Преминуо археолог академик Никола Тасић („Вечерње новости”, 15. март 2017)]</ref>) био је српски [[археологија|археолог]]-балканолог, научни саветник и директор [[Балканолошки институт САНУ|Балканолошког института]] [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], члан САНУ и Европске академије наука и уметности. |
'''Никола Тасић''' ([[Београд]], [[19. јануар]] [[1932]] — [[Београд]], [[15. март]] [[2017]]<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:655090-Preminuo-arheolog-akademik-Nikola-Tasic Преминуо археолог академик Никола Тасић („Вечерње новости”, 15. март 2017)]</ref>) био је српски [[археологија|археолог]]-балканолог, научни саветник и директор [[Балканолошки институт САНУ|Балканолошког института]] [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], члан САНУ и Европске академије наука и уметности. |
||
Ред 24: | Ред 24: | ||
После [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутина Гарашанина]] и [[Драгослав Срејовић|Драгослава Срејовића]] трећи археолог генерални секретар САНУ. |
После [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутина Гарашанина]] и [[Драгослав Срејовић|Драгослава Срејовића]] трећи археолог генерални секретар САНУ. |
||
Рођен је [[19. јануар]]а [[1932]]. године у [[Београд]]у. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је ([[1954]].) и докторирао ( |
Рођен је [[19. јануар]]а [[1932]]. године у [[Београд]]у. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је ([[1954]].) и докторирао (1965). на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]], на Одељењу за [[археологија|археологију]] (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).<ref>{{cite web|last=Тасић|first=Никола|title=Баденски и вучедолски културни комплекс : [докторска дисертација]|url=http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=99999&rid=24926223&fmt=11&lani=sc|website=Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд|publisher=Београд : [Н. Тасић], 1965.|accessdate=2. 2. 2018}}</ref> |
||
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су [[Винча — Бело брдо]], [[Белегиш]], [[Гомолава]] и [[Градина на Босуту]]у. |
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су [[Винча — Бело брдо]], [[Белегиш]], [[Гомолава]] и [[Градина на Босуту]]у. |
||
Ред 30: | Ред 30: | ||
Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института. |
Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института. |
||
== Одабрана библиографија == |
== Одабрана библиографија == |
||
* ''Неолитска пластика'', ( |
* ''Неолитска пластика'', (1973). |
||
* ''Праисторија Војводине'', ( |
* ''Праисторија Војводине'', (1974). |
||
* ''Праисторија југословенских земаља'', ( |
* ''Праисторија југословенских земаља'', (1979). |
||
* ''Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита'', ( |
* ''Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита'', (1983). |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
Ред 46: | Ред 46: | ||
* [http://www.planeta.rs/02/nauka_kao_zivot.htm Наука као живот - интервју и портфолио у часопису Планета] |
* [http://www.planeta.rs/02/nauka_kao_zivot.htm Наука као живот - интервју и портфолио у часопису Планета] |
||
* [http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca.html#_Toc504111709 Винча] |
* [http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca.html#_Toc504111709 Винча] |
||
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1316, Биографија на сајту САНУ]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} |
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1316, Биографија на сајту САНУ]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} |
||
{{DEFAULTSORT:Тасић, Никола}} |
{{DEFAULTSORT:Тасић, Никола}} |
Верзија на датум 23. март 2019. у 05:47
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Никола Тасић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 19. јануар 1932. |
Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 15. март 2017.85 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Никола Тасић (Београд, 19. јануар 1932 — Београд, 15. март 2017[1]) био је српски археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности.
После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.
Рођен је 19. јануара 1932. године у Београду. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954.) и докторирао (1965). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).[2]
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава и Градина на Босутуу.
Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.
Одабрана библиографија
- Неолитска пластика, (1973).
- Праисторија Војводине, (1974).
- Праисторија југословенских земаља, (1979).
- Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983).
Референце
- ^ Преминуо археолог академик Никола Тасић („Вечерње новости”, 15. март 2017)
- ^ Тасић, Никола. „Баденски и вучедолски културни комплекс : [докторска дисертација]”. Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд. Београд : [Н. Тасић], 1965. Приступљено 2. 2. 2018.
Литература
- Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – Who is who, 1995.