Никола Тасић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Професори новосадског универзитета помоћу геџета HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1: Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{malo_inlajn_referenci}}
{{Научник
{{Научник
| име = Никола Тасић
| име = Никола Тасић
| слика = NikolaTasic.jpg
| слика = NikolaTasic.jpg
| ширина_слике = 150п
| ширина_слике = 150п
| опис_слике =
| опис_слике =
| пуно_име =
| пуно_име =
| датум_рођења = {{датум рођења|1932|1|19}}
| датум_рођења = {{датум рођења|1932|1|19}}
| место_рођења = [[Београд]]
| место_рођења = [[Београд]]
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]]
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]]
| датум_смрти = {{датум смрти|2017|3|15|1932|1|19|год=да}}
| датум_смрти = {{датум смрти|2017|3|15|1932|1|19|год=да}}
| место_смрти = [[Београд]]
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Србија]]
| држава_смрти = [[Србија]]
| поље =
| поље =
| институција =
| институција =
| школа =
| школа =
| студенти =
| студенти =
| познат_по =
| познат_по =
| награде =
| награде =
| напомене =
| напомене =
}}
}}
'''Никола Тасић''' ([[Београд]], [[19. јануар]] [[1932]] — [[Београд]], [[15. март]] [[2017]]<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:655090-Preminuo-arheolog-akademik-Nikola-Tasic Преминуо археолог академик Никола Тасић („Вечерње новости”, 15. март 2017)]</ref>) био је српски [[археологија|археолог]]-балканолог, научни саветник и директор [[Балканолошки институт САНУ|Балканолошког института]] [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], члан САНУ и Европске академије наука и уметности.
'''Никола Тасић''' ([[Београд]], [[19. јануар]] [[1932]] — [[Београд]], [[15. март]] [[2017]]<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:655090-Preminuo-arheolog-akademik-Nikola-Tasic Преминуо археолог академик Никола Тасић („Вечерње новости”, 15. март 2017)]</ref>) био је српски [[археологија|археолог]]-балканолог, научни саветник и директор [[Балканолошки институт САНУ|Балканолошког института]] [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], члан САНУ и Европске академије наука и уметности.
Ред 24: Ред 24:
После [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутина Гарашанина]] и [[Драгослав Срејовић|Драгослава Срејовића]] трећи археолог генерални секретар САНУ.
После [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутина Гарашанина]] и [[Драгослав Срејовић|Драгослава Срејовића]] трећи археолог генерални секретар САНУ.


Рођен је [[19. јануар]]а [[1932]]. године у [[Београд]]у. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је ([[1954]].) и докторирао ([[1965]]). на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]], на Одељењу за [[археологија|археологију]] (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).<ref>{{cite web|last=Тасић|first=Никола|title=Баденски и вучедолски културни комплекс : [докторска дисертација]|url=http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=99999&rid=24926223&fmt=11&lani=sc|website=Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд|publisher=Београд : [Н. Тасић], 1965.|accessdate=2. 2. 2018}}</ref>
Рођен је [[19. јануар]]а [[1932]]. године у [[Београд]]у. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је ([[1954]].) и докторирао (1965). на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]], на Одељењу за [[археологија|археологију]] (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).<ref>{{cite web|last=Тасић|first=Никола|title=Баденски и вучедолски културни комплекс : [докторска дисертација]|url=http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=99999&rid=24926223&fmt=11&lani=sc|website=Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд|publisher=Београд : [Н. Тасић], 1965.|accessdate=2. 2. 2018}}</ref>


Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су [[Винча — Бело брдо]], [[Белегиш]], [[Гомолава]] и [[Градина на Босуту]]у.
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су [[Винча — Бело брдо]], [[Белегиш]], [[Гомолава]] и [[Градина на Босуту]]у.
Ред 30: Ред 30:
Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.
Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.
== Одабрана библиографија ==
== Одабрана библиографија ==
* ''Неолитска пластика'', ([[1973]]).
* ''Неолитска пластика'', (1973).
* ''Праисторија Војводине'', ([[1974]]).
* ''Праисторија Војводине'', (1974).
* ''Праисторија југословенских земаља'', ([[1979]]).
* ''Праисторија југословенских земаља'', (1979).
* ''Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита'', ([[1983]]).
* ''Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита'', (1983).


== Референце ==
== Референце ==
Ред 46: Ред 46:
* [http://www.planeta.rs/02/nauka_kao_zivot.htm Наука као живот - интервју и портфолио у часопису Планета]
* [http://www.planeta.rs/02/nauka_kao_zivot.htm Наука као живот - интервју и портфолио у часопису Планета]
* [http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca.html#_Toc504111709 Винча]
* [http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca.html#_Toc504111709 Винча]
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1316, Биографија на сајту САНУ]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1316, Биографија на сајту САНУ]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}


{{DEFAULTSORT:Тасић, Никола}}
{{DEFAULTSORT:Тасић, Никола}}

Верзија на датум 23. март 2019. у 05:47

Никола Тасић
Лични подаци
Датум рођења(1932-01-19)19. јануар 1932.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти15. март 2017.(2017-03-15) (85 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Никола Тасић (Београд, 19. јануар 1932Београд, 15. март 2017[1]) био је српски археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности.

После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.

Рођен је 19. јануара 1932. године у Београду. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954.) и докторирао (1965). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).[2]

Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава и Градина на Босутуу.

Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.

Одабрана библиографија

  • Неолитска пластика, (1973).
  • Праисторија Војводине, (1974).
  • Праисторија југословенских земаља, (1979).
  • Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983).

Референце

  1. ^ Преминуо археолог академик Никола Тасић („Вечерње новости”, 15. март 2017)
  2. ^ Тасић, Никола. „Баденски и вучедолски културни комплекс : [докторска дисертација]”. Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд. Београд : [Н. Тасић], 1965. Приступљено 2. 2. 2018. 

Литература

  • Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – Who is who, 1995.

Спољашње везе