Бисус — разлика између измена
м pravljenje sablona Cite book |
м pravljenje sablona Cite book |
||
| Ред 6: | Ред 6: | ||
== Етимологија == |
== Етимологија == |
||
Према [[Оксфорд]]овом речнику<ref>-{''Oxford English Dictionary'', 2nd ed |
Према [[Оксфорд]]овом речнику<ref>-{''Oxford English Dictionary'', 2nd ed. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=1989|id=|pages=}}.}-</ref>, реч потиче од старе [[хебрејски језик|хебрејске речи]] ''-{būts}-'' или ''-{butz}-'' (בוץ) која означава бело влакно или тканину, што је сродно [[арамејски језик|арамејском]] ''-{bus}-'' и [[арапски језик|арапском]] ''-{bāḍ}-'' и има слично значење (означава [[бело]]). Ова реч је преузета у [[латински језик|латинском]] као ''-{byssus}-'' и у [[грчки језик|грчком]] (''βύσσος'') у значењу „жућкасти [[лан]]“, а односила се и на влакно добијено од лана, али су касније писци ову реч користили за [[памук]], као и [[свила|свилу]], сматрану неком врстом памука.<ref>-{Henry George Liddell, Robert Scott, Henry Stuart Jones, and Roderick McKenzie. ''A Greek-English Lexicon''. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=1996|id=|pages=}} (9th edition). {{page|year=|isbn=978-0-19-864226-8|pages=}}}-</ref> |
||
== Биологија == |
== Биологија == |
||
Верзија на датум 2. јун 2019. у 05:31
Бисус је фина и сјајна древна тканина коју су називали и морска свила, јер су се влакна, од којих је ткана, добијали од филамента морских шкољки.[1]
Карактеристике тканине
Тканина је изузетне финоће, златне боје и сјаја. Веома је јака али у исто време транспарентна, мења боју у зависности од угла гледања, њен сјај даје утисак сличан холограму. Није растворљива у води и отпорна је на слабе киселине, базе и алкохол. Не може се цртати по њој јер не задржава пигменте. Изложена високим температурама топи се слично као људска коса.
Етимологија
Према Оксфордовом речнику[2], реч потиче од старе хебрејске речи būts или butz (בוץ) која означава бело влакно или тканину, што је сродно арамејском bus и арапском bāḍ и има слично значење (означава бело). Ова реч је преузета у латинском као byssus и у грчком (βύσσος) у значењу „жућкасти лан“, а односила се и на влакно добијено од лана, али су касније писци ову реч користили за памук, као и свилу, сматрану неком врстом памука.[3]
Биологија
У биологији бисус је супстанца коју стварају шкољке лат. Pinna nobilis, лат. Mytilidae фамилија и од слатководних лат. Dreissenidae а која се стврдњава у додиру са водом стварајући влакна. Ову супстанцу лучи жлезда на стопалу, а њена улога је да причвршћује животињу за подлогу.[4]
Занимљивости
У Италијанској цркви Manoppello, налази се „Вероника“, тканинана, на којој је лик Исуса.
Извори
- ^ Manoppello: Свето лице
- ^ Oxford English Dictionary, 2nd ed. . Oxford University Press. 1989..
- ^ Henry George Liddell, Robert Scott, Henry Stuart Jones, and Roderick McKenzie. A Greek-English Lexicon. . Oxford University Press. 1996. (9th edition). ISBN 978-0-19-864226-8.
- ^ Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
