Равна гора (Србија) — разлика између измена
м Враћене измене 212.200.247.162 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot ознака: враћање |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
| Ред 22: | Ред 22: | ||
| изговор = |
| изговор = |
||
}} |
}} |
||
'''Равна Гора''' је висораван која се простире на западним и југозападним обронцима планине [[Сувобор]] у [[Шумадија и западна Србија|Западној Србији]]. |
'''Равна Гора''' је висораван која се простире на западним и југозападним обронцима планине [[Сувобор]] у [[Шумадија и западна Србија|Западној Србији]]. |
||
Већим делом се састоји од серпентина а мањим од кречњака. Представља заравњен простор, обрастао прилично бујним ливадама и пашњацима. Његови ивични делови су дубоко дисецирани сувим долинама и обрасли густим шумама, претежно буковим. Због ових особина Равна гора је у прошлости веома погодовала сточарству, па је до [[1941]]. на њој било око 120 колиба. Највише их је било у простору званом Вежинац; преко 50 и припадале су већим делом становницима [[Коштунићи|Коштунића]]. Ван Вежинца колибе су подизане и на северној и североисточној ивици Равне горе. У овом делу до [[1984]]. године остало је само 5 колиба. У ово доба, на лепој заравни, у близини Дамјановог камена изграђена је шумска кућа, која је временом постала власништво ловачког друштва. |
Већим делом се састоји од серпентина а мањим од кречњака. Представља заравњен простор, обрастао прилично бујним ливадама и пашњацима. Његови ивични делови су дубоко дисецирани сувим долинама и обрасли густим шумама, претежно буковим. Због ових особина Равна гора је у прошлости веома погодовала сточарству, па је до [[1941]]. на њој било око 120 колиба. Највише их је било у простору званом Вежинац; преко 50 и припадале су већим делом становницима [[Коштунићи|Коштунића]]. Ван Вежинца колибе су подизане и на северној и североисточној ивици Равне горе. У овом делу до [[1984]]. године остало је само 5 колиба. У ово доба, на лепој заравни, у близини Дамјановог камена изграђена је шумска кућа, која је временом постала власништво ловачког друштва. |
||
Дубоко у долини, северно од Дамјановог камена и у врху те долине налази се Мокра пећина која је важна особеност Равне горе. Пећина је усечена у стрму кречњачку стену. Улаз у пећину је широк око 15 метара а таваница на улазу је висока 4,5 метара. На таваници изнад улаза налазе се три мања отвора. Из пећине избија снажан поток, по којем је пећина и добила име. Око 200 метара низводно а лево од потока, два метра од обале избија из кречњачке стене јак извор у нивоу водотока. |
Дубоко у долини, северно од Дамјановог камена и у врху те долине налази се Мокра пећина која је важна особеност Равне горе. Пећина је усечена у стрму кречњачку стену. Улаз у пећину је широк око 15 метара а таваница на улазу је висока 4,5 метара. На таваници изнад улаза налазе се три мања отвора. Из пећине избија снажан поток, по којем је пећина и добила име. Око 200 метара низводно а лево од потока, два метра од обале избија из кречњачке стене јак извор у нивоу водотока. |
||
| Ред 30: | Ред 30: | ||
== Спомен комплекс == |
== Спомен комплекс == |
||
{{Главни чланак|Спомен комплекс „Равна Гора”}} |
{{Главни чланак|Спомен комплекс „Равна Гора”}} |
||
Током деведесетих година 20. века на Равној Гори подигнут је спомен компкекс са циљем да се очува успомена на [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенску војску у отаџбини]], односно четнике предвођене армијским генералом и министром војним [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубом Михаиловићем]]. |
Током деведесетих година 20. века на Равној Гори подигнут је спомен компкекс са циљем да се очува успомена на [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенску војску у отаџбини]], односно четнике предвођене армијским генералом и министром војним [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубом Михаиловићем]]. |
||
== Галерија == |
== Галерија == |
||
| Ред 44: | Ред 44: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}} |
* {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2|pages=}} |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}} |
* {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3|pages=}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
Верзија на датум 18. јун 2019. у 04:21
| Равна гора | |
|---|---|
 Висораван Равна гора | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 06′ 34″ С; 20° 09′ 23″ И / 44.109444° С; 20.156389° И |
| Географија | |
  Равна гора | |
| Државе |  Србија |
Равна Гора је висораван која се простире на западним и југозападним обронцима планине Сувобор у Западној Србији.
Већим делом се састоји од серпентина а мањим од кречњака. Представља заравњен простор, обрастао прилично бујним ливадама и пашњацима. Његови ивични делови су дубоко дисецирани сувим долинама и обрасли густим шумама, претежно буковим. Због ових особина Равна гора је у прошлости веома погодовала сточарству, па је до 1941. на њој било око 120 колиба. Највише их је било у простору званом Вежинац; преко 50 и припадале су већим делом становницима Коштунића. Ван Вежинца колибе су подизане и на северној и североисточној ивици Равне горе. У овом делу до 1984. године остало је само 5 колиба. У ово доба, на лепој заравни, у близини Дамјановог камена изграђена је шумска кућа, која је временом постала власништво ловачког друштва.
Дубоко у долини, северно од Дамјановог камена и у врху те долине налази се Мокра пећина која је важна особеност Равне горе. Пећина је усечена у стрму кречњачку стену. Улаз у пећину је широк око 15 метара а таваница на улазу је висока 4,5 метара. На таваници изнад улаза налазе се три мања отвора. Из пећине избија снажан поток, по којем је пећина и добила име. Око 200 метара низводно а лево од потока, два метра од обале избија из кречњачке стене јак извор у нивоу водотока.
Спомен комплекс
Током деведесетих година 20. века на Равној Гори подигнут је спомен компкекс са циљем да се очува успомена на Југословенску војску у отаџбини, односно четнике предвођене армијским генералом и министром војним Драгољубом Михаиловићем.
Галерија
Види још
Литература
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
