Вељко Коцкар — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 6: | Ред 6: | ||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| датум_рођења = [[1920]].<!-- nema na wikidata --> |
| датум_рођења = [[1920]].<!-- nema na wikidata --> |
||
| место_рођења = |
| место_рођења = [[Осијек]] |
||
| држава_рођења = |
| држава_рођења = |
||
| датум_смрти = [[1944]].<!-- nema na wikidata --> |
| датум_смрти = [[1944]].<!-- nema na wikidata --> |
||
| место_смрти = |
| место_смрти = [[Београд]] |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = |
||
| поље = |
| поље = |
Верзија на датум 12. фебруар 2020. у 19:39
Вељко Коцкар | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1920. |
Место рођења | Осијек, |
Датум смрти | 1944. |
Место смрти | Београд, |
Вељко Коцкар (1920, Осијек — 1944, Београд) је био српски аутор стрипова, карикатуриста и илустратор из тзв. „Златног доба“ српског стрипа. Најпознатији стрипови су му „Освета краљице Тао-Мај“ и „Кактус Бата“.
У Београд је дошао на школовање 1935, а у стрипу дебитује 1938. у листу Паја Патак. За време Другог светског рата и немачке окупације Србије, цртао је дечје стрипове и умерено еротске карикатуре. Стрељали су га партизани након ослобођења Београда, под оптужбом да је био сарадник Гестапоа, мада та оптужба никада није доказана, нити је познато да се Вељко Коцкар икада бавио политиком.
Историчар Здравко Зупан је 2009. објавио монографију свих Коцкаревих познатих радова под насловом Вељко Коцкар: Стрип, живот, смрт. То је прво објављивање овог аутора након 65 година заборава.
Извори
- Здравко Зупан, Вељко Коцкар: Стрип, живот, смрт, Културни центар, Панчево 2009.
- Здравко Зупан и Славко Драгинчић, Историја југословенског стрипа I, „Форум Маркетпринт“, Нови Сад, 1986. Е-издање: Пројекат Растко
- Здравко Зупан, Век стрипа у Србији, Културни центар — Галерија савремене уметности, Панчево, 2007.
- Слободан Ивков: 60 година домаћег стрипа у Србији (1935-1995), Галерија „Ликовни сусрет“, Суботица, 1995. Е-издање: Пројекат Растко
- Саша Ракезић. „Трагична судбина једног стрипа цртача“, Време, Београд 24. децембар 2009.
- Ђорђе Бајић. „И карикатуристе убијају, зар не?“, City Magazine, Београд 16. јануар 2015.