Златко Голубовић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 18: Ред 18:
Голубовић се појавио на музичкој позорници давне 1966. године, објавивши албум са насловом „Дођи моја туго" за ПГП-РТС, а истоимена шансона постала је велики хит.
Голубовић се појавио на музичкој позорници давне 1966. године, објавивши албум са насловом „Дођи моја туго" за ПГП-РТС, а истоимена шансона постала је велики хит.


Издао је укупно 16 синглова и албума током 60их и прве половине 70их година. Песма „Дорћол у поноћ", коју је објавио 1970. године дочарава дух „мангупског и широкогрудог" Београда тих година. Учествовао је 1971. године на [[сплитски фестивал|Сплитском фестивалу]] са песмом Војкана Борисављевића ''Не остављај ме никад самог''. Учестовао је почетком 70-их година у емисији ''Образ уз образ''.
Издао је укупно 16 синглова и албума током 60-их и прве половине 70-их година. Песма „'''Дорћол у поноћ'''", коју је објавио 1970. године дочарава дух „мангупског и широкогрудог" Београда тих година. Учествовао је 1971. године на [[сплитски фестивал|Сплитском фестивалу]] са песмом Војкана Борисављевића ''Не остављај ме никад самог''. Учестовао је почетком 70-их година у емисији ''Образ уз образ''.


Повукао се са сцене средином 70их година и свирао је углавном у иностранству: у Грчкој, Немачкој, а није му било дозвољено да се појављује на југословенским телевизијама и фестивалима. Тек је учествовао после дуге паузе на ревијалној вечери „Београдског пролећа", 1992. године.
Повукао се са сцене средином 70их година и свирао је углавном у иностранству: у Грчкој, Немачкој, а није му било дозвољено да се појављује на југословенским телевизијама и фестивалима. Тек је учествовао после дуге паузе на ревијалној вечери „Београдског пролећа", 1992. године.

Верзија на датум 28. јун 2020. у 16:28

Златко Голубовић
Датум рођења(1940{{month}}{{{day}}})1940.
Место рођењаПожаревац
Датум смрти13. октобар 1999.(1999-10-13) (58/59 год.)
Место смртиБеоград

Златко Голубовић (Пожаревац, 1940 — Београд, 13. октобар 1999) био је српски и југословенски кантаутор, певач забавне музике и шансоњер.[1]

Биографија

Голубовић се појавио на музичкој позорници давне 1966. године, објавивши албум са насловом „Дођи моја туго" за ПГП-РТС, а истоимена шансона постала је велики хит.

Издао је укупно 16 синглова и албума током 60-их и прве половине 70-их година. Песма „Дорћол у поноћ", коју је објавио 1970. године дочарава дух „мангупског и широкогрудог" Београда тих година. Учествовао је 1971. године на Сплитском фестивалу са песмом Војкана Борисављевића Не остављај ме никад самог. Учестовао је почетком 70-их година у емисији Образ уз образ.

Повукао се са сцене средином 70их година и свирао је углавном у иностранству: у Грчкој, Немачкој, а није му било дозвољено да се појављује на југословенским телевизијама и фестивалима. Тек је учествовао после дуге паузе на ревијалној вечери „Београдског пролећа", 1992. године.

Још једном је пријатно изненадио публику 90их година када се појавио на тадашњем Трећем каналу РТСа; уз пратњу клавира, на гитари је свирао и певао своје песме и обраде италијанских и британских хитова и француских шансона.

Поред песама које је сам писао и компоновао, највише је сарађивао са Војканом Борисављевићем, Александром Кораћем, Слободаном Марковићем (Либеро Маркони) и многим другим ауторима.

Умро је у Београду 1999. године.

Фестивали

Београдско пролеће:

  • Међу људе поново, '67
  • Нема правила за љубав, '68
  • Потражи свог принца, '69
  • Невољен, '70
  • Ја љубим те, '71
  • Ја сам обичан човек, '72
  • Црни цвет, '77

Ваш шлагер сезоне, Сарајево:

  • Момачко вече, '68
  • Преко седам мора, трећа награда публике, '70
  • После дугих путовања, '71

Опатија:

  • Баш ме брига, '66
  • Галеб и гавран, '68
  • Живим да бих живео, '69
  • Дуги дани, кратке ноћи, '70

Сплит:

  • Луда ноћ, '70
  • Не остављај ме никад самог, '71

Загреб:

  • Живот је кратак за све што бих хтео, '70

Омладина, Суботица:

  • Море и ти, '66

Југовизија:

  • Сам, 67

Фестивал кантаутора, Нови Сад:

  • Пепео љубави, '70

Спољашње везе

  1. ^ „Zlatko Golubović”. Diskogs. Приступљено 21. 1. 2019.