Метонимија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Додатак објашњења метонимије ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
мНема описа измене |
||
| Ред 15: | Ред 15: | ||
* ''Саградио је кров над главом'' (саградио је кућу) |
* ''Саградио је кров над главом'' (саградио је кућу) |
||
Метонимија се може наћи у песми „Почетак буне против дахија”.<ref>{{Cite web|url=https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/knjizevnost/stilske-figure/metonimija/|title=Метонимија – Опште образовање|last=|first=|date=|website=Opsteobrazovanje.in.rs|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=24. 2. 2018}}</ref> |
Метонимија се може наћи у песми „Почетак буне против дахија”.<ref>{{Cite web|url=https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/knjizevnost/stilske-figure/metonimija/|title=Метонимија – Опште образовање|last=|first=|date=|website=Opsteobrazovanje.in.rs|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=24. 2. 2018}}</ref> |
||
== Видети још == |
|||
* [[Синегдоха]] |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
Верзија на датум 15. април 2021. у 20:59
Метонимија је стилска фигура у којој се реч користи у пренесеном значењу (да означи нешто друго).[1] За разлику од метафоре која се заснива на сличности, метонимија се заснива на стварној блискости и логичкој повезаности (нпр. стваралац и дело, народ и држава, узрок и последица, посуда и садржина, оруђе и радња, знак и означена појава...). Ако се целина исказује својим делом, то је онда синегдоха, врста метонимије. Метонимија означава употребу речи у пренесеном значењу, и код ње значење се преноси према одређеним стварним односима. Уместо једне речи која означава одређени појам, употребљава се друга реч, односно други појам, који је у некој стварној вези с првим појмом.
Етимологија
Реч метонимија је настала од грчке речи μετωνυμία (metōnymía), што значи „промена имена”, или од μετά (metá), што значи „после”, „иза” и -ωνυμία (-ōnymía) суфикс који именује стилску фигуру, од ὄνυμα (ónyma) или ὄνομα (ónoma), што значи „име”.[2]
Примери
- Читам Шантића (читам Штанићево дело).
- Цела Србија је на ногама (већина Срба прати неки догађај).
- Окренуо ми је леђа (изневерио ме је, напустио ме је).
- Попио је чашицу превише (попио је пиће превише).
- Нема хлеба без мотике (нема хране без рада).
- Већ је седе косе (већ је остарио).
- Саградио је кров над главом (саградио је кућу)
Метонимија се може наћи у песми „Почетак буне против дахија”.[3]
Видети још
Референце
- ^ „Metonymy - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. Merriam-webster.com. 31. 8. 2012. Приступљено 24. 2. 2018.
- ^ Welsh, Alfred Hux; James Mickleborough Greenwood (1893). Studies in English Grammar: A Comprehensive Course for Grammar Schools, High Schools, and Academies. New York City: Silver Burdett. стр. 222.
- ^ „Метонимија – Опште образовање”. Opsteobrazovanje.in.rs. Приступљено 24. 2. 2018.
Литература
- Blank, Andreas (1997). Prinzipien des lexikalischen Bedeutungswandels am Beispiel der romanischen Sprachen. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-093160-0.
- Corbett, Edward P.J. (1998) [1971]. Classical Rhetoric for the Modern Student (4th изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511542-0.
- Dirven, René (1999). „Conversion as a Conceptual Metonymy of Event Schemata”. Ур.: K.U. Panther and G. Radden. Metonymy in Language and Thought. John Benjamins Publishing. стр. 275–288. ISBN 978-90-272-2356-2.
- Fass, Dan (1997). Processing Metonymy and Metaphor. Ablex. ISBN 978-1-56750-231-2.
- Grzega, Joachim (2004). Bezeichnungswandel: Wie, Warum, Wozu? Ein Beitrag zur englischen und allgemeinen Onomasiologie. Heidelberg: Universitätsverlag Winter. ISBN 978-3-8253-5016-1.
- Lakoff, George; Johnson, mark (1999). Philosophy in the Flesh: The Embodied Mind and Its Challenge to Western Thought. Basic Books. ISBN 978-0-465-05674-3.
- Somov, Georgij Yu. (2009). „Metonymy and its manifestation in visual artworks: Case study of late paintings by Bruegel the Elder”. Semiotica. 2009 (174): 309—66. doi:10.1515/semi.2009.037.
- Smyth, Herbert Weir (1920). Greek Grammar. Cambridge MA: Harvard University Press. стр. 680. ISBN 978-0-674-36250-5.
- Warren, Beatrice (2006). Referential Metonymy. Publications of the Royal Society of Letters at Lund. Lund, Sweden: Almqvist & Wiksell International. ISBN 978-91-22-02148-3.
Настави читати
- Fass, Dan (1988). „Metonymy and metaphor: what's the difference?”. Proceedings of the 12th conference on Computational linguistics. 1. стр. 177—81. ISBN 963-8431-56-3. doi:10.3115/991635.991671.
- Gaines, Charles (2003). „Reconsidering Metaphor/Metonymy: Art and the Suppression of Thought” (64).
- Jakobson, Roman (1995) [1956]. „Two Aspects of Language and Two Types of Disturbances”. Ур.: Linda Waugh and Monique Monville-Burston. On Language. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-63536-4.
- Lakoff, George (1980). Metaphors We Live By. Chicago, IL: The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-46801-3.
- Low, Graham. „An Essay Is a Person”. Ур.: Cameron, Lynne; Low, Graham. Researching and Applying Metaphor. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 221—48. ISBN 978-0-521-64964-3.
- Pérez-Sobrino, Paula (2014). „Meaning construction in verbomusical environments: Conceptual disintegration and metonymy” (PDF). Journal of Pragmatics. Elsevier. 70: 130—151. doi:10.1016/j.pragma.2014.06.008.
- Peters, Wim (2003). „Metonymy as a cross-lingual phenomenon” (PDF). Proceedings of the ACL 2003 Workshop on Lexicon and Figurative Language. 14: 1—9. doi:10.3115/1118975.1118976. Архивирано из оригинала (PDF) 2003-10-15. г.
