Арија (сатрапија) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Спашавам 4 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.1
Ред 5: Ред 5:
== Географија ==
== Географија ==


Арија је подручје које је углавном обухватало долину реке [[Хари]] ([[грчки језик|грч.]] Ἄρ(ε)ιος), која је дала имене целој регији<ref>Арије, Анабаза, 4.6.6.</ref>. У [[Антика|античко доба]] сматрала се врло плодном те је била позната по производњи [[Вино|вина]]. Регија Арија омеђена је планинама регија [[Паропамисада|Паропамисаде]] на истоку те [[Маргу]] и [[Хирканија|Хирканије]] на северу, односно пустињама регија [[Керман]] и [[Дрангијана|Дрангијане]] на југу. Детаљно су је описали историчари [[Клаудије Птолемеј]] и [[Страбон]], а према њиховим записима ради се о данашној регији [[Херат]] на западу данашњег [[Авганистан]]а<ref>-{J. Lendering, ''[http://www.livius.org/ap-ark/arians/arians.html Arians]''}- на -{[http://www.livius.org/ www.livius.org]}-</ref>
Арија је подручје које је углавном обухватало долину реке [[Хари]] ([[грчки језик|грч.]] Ἄρ(ε)ιος), која је дала имене целој регији<ref>Арије, Анабаза, 4.6.6.</ref>. У [[Антика|античко доба]] сматрала се врло плодном те је била позната по производњи [[Вино|вина]]. Регија Арија омеђена је планинама регија [[Паропамисада|Паропамисаде]] на истоку те [[Маргу]] и [[Хирканија|Хирканије]] на северу, односно пустињама регија [[Керман]] и [[Дрангијана|Дрангијане]] на југу. Детаљно су је описали историчари [[Клаудије Птолемеј]] и [[Страбон]], а према њиховим записима ради се о данашној регији [[Херат]] на западу данашњег [[Авганистан]]а<ref>-{J. Lendering, ''[http://www.livius.org/ap-ark/arians/arians.html Arians] {{Wayback|url=http://www.livius.org/ap-ark/arians/arians.html |date=20081211013832 }}''}- на -{[http://www.livius.org/ www.livius.org]}-</ref>


Према [[Клаудије Птолемеј|Плотомеју]], првобитни [[главни град]] Арије био је ''Артакоана'' (грч. Ἀρτακόανα) или ''Артикаудна'' (грч. Ἀρτικαύδνα). У његовој близини касније је по налогу [[Александар Велики|Александра Македонског]] или његових наследника изграђена нова метропола Александрија Арија (грч. Ἀλεξάνδρεια ἡ ἐν Ἀρίοις), односно данашњи Херат у северозападном Авганистану. Птолемеј наводи и неколико других богатих и плодних градова, попут Арије, Сузије, Кандаке, Битаксе, Сотере, Нисибиса и Сарматине.
Према [[Клаудије Птолемеј|Плотомеју]], првобитни [[главни град]] Арије био је ''Артакоана'' (грч. Ἀρτακόανα) или ''Артикаудна'' (грч. Ἀρτικαύδνα). У његовој близини касније је по налогу [[Александар Велики|Александра Македонског]] или његових наследника изграђена нова метропола Александрија Арија (грч. Ἀλεξάνδρεια ἡ ἐν Ἀρίοις), односно данашњи Херат у северозападном Авганистану. Птолемеј наводи и неколико других богатих и плодних градова, попут Арије, Сузије, Кандаке, Битаксе, Сотере, Нисибиса и Сарматине.
Ред 11: Ред 11:
== Историја ==
== Историја ==


Арија се спомиње у записима из доба династије [[Ахемениди|Ахеменида]] као једна од [[ахеменидско краљевство|персијских]] [[сатрапија]] (покрајина)<ref>-{J. Lendering, ''[http://www.livius.org/sao-sd/satrap/satrap.htm Satraps and satrapies]''}- на -{[http://www.livius.org/ www.livius.org]}-</ref>. Око [[520. п. н. е.]] славни персијски владар [[Кир Велики]] прикључио је Арију новонасталом [[Ахеменидско краљевство|Персијском царству]]. Споменута је у [[Дарије I|Даријевим]] краљевским записима у [[Бехистун]]у који датирају из 520. п. н. е. Делегати из Арије приказани су на краљевским гробницама у [[Накш-и Рустам]]у, те на рељефима источног степенице [[Ападана|ападане]] у [[Персепољ|Персеполису]]. Рељефи их приказују у одећи [[Скити|скитског]] стила; са туникама и високим чизмама, те уплетеним турбаном око главе.
Арија се спомиње у записима из доба династије [[Ахемениди|Ахеменида]] као једна од [[ахеменидско краљевство|персијских]] [[сатрапија]] (покрајина)<ref>-{J. Lendering, ''[http://www.livius.org/sao-sd/satrap/satrap.htm Satraps and satrapies] {{Wayback|url=http://www.livius.org/sao-sd/satrap/satrap.htm |date=20160407114756 }}''}- на -{[http://www.livius.org/ www.livius.org]}-</ref>. Око [[520. п. н. е.]] славни персијски владар [[Кир Велики]] прикључио је Арију новонасталом [[Ахеменидско краљевство|Персијском царству]]. Споменута је у [[Дарије I|Даријевим]] краљевским записима у [[Бехистун]]у који датирају из 520. п. н. е. Делегати из Арије приказани су на краљевским гробницама у [[Накш-и Рустам]]у, те на рељефима источног степенице [[Ападана|ападане]] у [[Персепољ|Персеполису]]. Рељефи их приказују у одећи [[Скити|скитског]] стила; са туникама и високим чизмама, те уплетеним турбаном око главе.


У време [[Александар Велики|Александра Македонског]], Арија је очито била важна сатрапија (покрајина). Њоме је управљао [[Сатибарзан]], који је уз [[Бес Бактријски|Беса]] из [[Бактрија|Бактрије]] и Барсаента из [[Арахозија|Арахозије]] био један од три главна [[сатрап]]а источног дела [[Ахеменидско краљевство|Персијског царства]]. Александар је крајем [[330. п. н. е.]] покорио покрајину и освојио њен главни град Артакоану. Арија је касније била делом [[хеленистичка ера|хеленистичког]] царства у доба [[Селеукидско краљевство|Селеукида]], али [[167. п. н. е.]] поново део новог [[иран]]ског царства [[Партијско краљевство|Парта]], односно касније [[Сасаниди|Сасанида]].
У време [[Александар Велики|Александра Македонског]], Арија је очито била важна сатрапија (покрајина). Њоме је управљао [[Сатибарзан]], који је уз [[Бес Бактријски|Беса]] из [[Бактрија|Бактрије]] и Барсаента из [[Арахозија|Арахозије]] био један од три главна [[сатрап]]а источног дела [[Ахеменидско краљевство|Персијског царства]]. Александар је крајем [[330. п. н. е.]] покорио покрајину и освојио њен главни град Артакоану. Арија је касније била делом [[хеленистичка ера|хеленистичког]] царства у доба [[Селеукидско краљевство|Селеукида]], али [[167. п. н. е.]] поново део новог [[иран]]ског царства [[Партијско краљевство|Парта]], односно касније [[Сасаниди|Сасанида]].
Ред 22: Ред 22:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
* [http://www.livius.org/ap-ark/arians/arians.html Аријци, Livius.org]
* [http://www.livius.org/ap-ark/arians/arians.html Аријци, Livius.org] {{Wayback|url=http://www.livius.org/ap-ark/arians/arians.html |date=20081211013832 }}
* [http://www.livius.org/sao-sd/satrap/satrap.htm Персијске сатрапије, Livius.org]
* [http://www.livius.org/sao-sd/satrap/satrap.htm Персијске сатрапије, Livius.org] {{Wayback|url=http://www.livius.org/sao-sd/satrap/satrap.htm |date=20160407114756 }}


[[Категорија:Историјски региони]]
[[Категорија:Историјски региони]]

Верзија на датум 5. октобар 2021. у 08:40

Арија (између Партије, Дрангијане и Бактрије) на карти Персијског царства око 500. п. н. е.

Арија (стперс. Хараива, авест. Хараеууа, грч. Ἀρ(ε)ὶα, лат. Aria) историјска је регија и сатрапија Персијског царства из доба иранске династије Ахеменида[тражи се извор], а данас део источног Ирана и западног Авганистана.

Географија

Арија је подручје које је углавном обухватало долину реке Хари (грч. Ἄρ(ε)ιος), која је дала имене целој регији[1]. У античко доба сматрала се врло плодном те је била позната по производњи вина. Регија Арија омеђена је планинама регија Паропамисаде на истоку те Маргу и Хирканије на северу, односно пустињама регија Керман и Дрангијане на југу. Детаљно су је описали историчари Клаудије Птолемеј и Страбон, а према њиховим записима ради се о данашној регији Херат на западу данашњег Авганистана[2]

Према Плотомеју, првобитни главни град Арије био је Артакоана (грч. Ἀρτακόανα) или Артикаудна (грч. Ἀρτικαύδνα). У његовој близини касније је по налогу Александра Македонског или његових наследника изграђена нова метропола Александрија Арија (грч. Ἀλεξάνδρεια ἡ ἐν Ἀρίοις), односно данашњи Херат у северозападном Авганистану. Птолемеј наводи и неколико других богатих и плодних градова, попут Арије, Сузије, Кандаке, Битаксе, Сотере, Нисибиса и Сарматине.

Историја

Арија се спомиње у записима из доба династије Ахеменида као једна од персијских сатрапија (покрајина)[3]. Око 520. п. н. е. славни персијски владар Кир Велики прикључио је Арију новонасталом Персијском царству. Споменута је у Даријевим краљевским записима у Бехистуну који датирају из 520. п. н. е. Делегати из Арије приказани су на краљевским гробницама у Накш-и Рустаму, те на рељефима источног степенице ападане у Персеполису. Рељефи их приказују у одећи скитског стила; са туникама и високим чизмама, те уплетеним турбаном око главе.

У време Александра Македонског, Арија је очито била важна сатрапија (покрајина). Њоме је управљао Сатибарзан, који је уз Беса из Бактрије и Барсаента из Арахозије био један од три главна сатрапа источног дела Персијског царства. Александар је крајем 330. п. н. е. покорио покрајину и освојио њен главни град Артакоану. Арија је касније била делом хеленистичког царства у доба Селеукида, али 167. п. н. е. поново део новог иранског царства Парта, односно касније Сасанида.

Референце

  1. ^ Арије, Анабаза, 4.6.6.
  2. ^ J. Lendering, Arians Архивирано на сајту Wayback Machine (11. децембар 2008) на www.livius.org
  3. ^ J. Lendering, Satraps and satrapies Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2016) на www.livius.org

Литература

  • Aleksandrova vojna : (Anabaza) (на језику: (језик: српски) — превод Милана Стахуљака). Zagreb: Matica Hrvatska. 1952. COBISS.SR 27829761. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арија_(сатрапија)&oldid=24075269”