Борја — разлика између измена
м Бот: Измена категорије Категорија:Теслић |
м Унутрашња веза |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
Воде с Борје теку у Велику и Малу Усору. Пошто су падине према Малој Усори блаже, њене притоке су дуже од притока Велике Усоре. У Велику Усору с Борја теку Боровница и Кусачки поток, a највећа је [[Узвинска ријека]] дугачка 11 километара од спајања потока Равна и Борјашница, а у Малу Усору, Мала и Велика Остружница, Миљаковача, Гомјеница и друге мање притоке. |
Воде с Борје теку у Велику и Малу Усору. Пошто су падине према Малој Усори блаже, њене притоке су дуже од притока Велике Усоре. У Велику Усору с Борја теку Боровница и Кусачки поток, a највећа је [[Узвинска ријека]] дугачка 11 километара од спајања потока Равна и Борјашница, а у Малу Усору, Мала и Велика Остружница, Миљаковача, Гомјеница и друге мање притоке. |
||
Борје је богато шумом. На Борју готово нема насеља, осим планинских села Борнјаш и Китићи која се налазе на око 650 -{m}- надморске висине. борје је у основи питома планина са неколико висоравни од којих је највећа Милаковац са кога се при лијепом времену види и Посавина. Ради експлоатавије шума изграђена је за време [[Аустро Угарска|Аустро Угарске]], шумска пруга уског колосека [[Усора]] |
Борје је богато шумом. На Борју готово нема насеља, осим планинских села Борнјаш и Китићи која се налазе на око 650 -{m}- надморске висине. борје је у основи питома планина са неколико висоравни од којих је највећа Милаковац са кога се при лијепом времену види и Посавина. Ради експлоатавије шума изграђена је за време [[Аустро Угарска|Аустро Угарске]], шумска пруга уског колосека [[Усора]]—[[Прибинић]] (41 -{km}-), с краком кроз долину Велике Усоре и Узвинске Ријеке на саму планину. Шездесетих година су железничке пруге замењене цестама. Дрво с Борја се углавном прерађује у [[Теслић]]у. |
||
==Спољашње везе== |
==Спољашње везе== |
Верзија на датум 8. септембар 2009. у 12:15
Борја је планина између Велике Усоре и Мале Усоре у северозападној Босни и Херцеговини. Велика Усора у горњем току Пенава, захвата Борје са југозапада, југа и истока, а Мала Усора (Усорица) са северозапада, севера и североистика. Борја је у углавном изграђена од магматских стена (ултрамафити, габроперидотити).
Највиша је у северозападном делу, где је и њен највиши врх Руњевица 1.078 m. Већи врхови су и Павлов врх 988 m, Комин 1029 m, Куке 1016 m, Чалмаш 973 m, Тајан 1008 m, Катуништа 935 m и Гредељ 937 m.
Воде с Борје теку у Велику и Малу Усору. Пошто су падине према Малој Усори блаже, њене притоке су дуже од притока Велике Усоре. У Велику Усору с Борја теку Боровница и Кусачки поток, a највећа је Узвинска ријека дугачка 11 километара од спајања потока Равна и Борјашница, а у Малу Усору, Мала и Велика Остружница, Миљаковача, Гомјеница и друге мање притоке.
Борје је богато шумом. На Борју готово нема насеља, осим планинских села Борнјаш и Китићи која се налазе на око 650 m надморске висине. борје је у основи питома планина са неколико висоравни од којих је највећа Милаковац са кога се при лијепом времену види и Посавина. Ради експлоатавије шума изграђена је за време Аустро Угарске, шумска пруга уског колосека Усора—Прибинић (41 km), с краком кроз долину Велике Усоре и Узвинске Ријеке на саму планину. Шездесетих година су железничке пруге замењене цестама. Дрво с Борја се углавном прерађује у Теслићу.
Спољашње везе
- Текст Милана Јокановића Виша педагошка школа, Сарајево у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982.