Апсолутна вредност — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Враћена ревизија 2667535 корисника 85.94.98.137 (Разговор)
Ред 5: Ред 5:
Нпр. бројеви 3 и −3 имају апсолутну вредност 3, апсолутна вредност броја 5 је 5, броја −4 је 4, док је 0 апсолутна вредност само за број 0.
Нпр. бројеви 3 и −3 имају апсолутну вредност 3, апсолутна вредност броја 5 је 5, броја −4 је 4, док је 0 апсолутна вредност само за број 0.


==Дефиниција==
=Sranje=
За било који реалан број ''-{a}-'', апсолутна вредност, означава се |''-{a}-''|, је једнака броју ''-{a}-'' ако је ''-{a}-''&nbsp;&ge;&nbsp;0, и &minus;''-{a}-'' ако је ''-{a}-''&nbsp;<&nbsp;0.
За било који реалан број ''-{a}-'', апсолутна вредност, означава се |''-{a}-''|, је једнака броју ''-{a}-'' ако је ''-{a}-''&nbsp;&ge;&nbsp;0, и &minus;''-{a}-'' ако је ''-{a}-''&nbsp;<&nbsp;0.
<math>|a|=\left\{\begin{matrix}
<math>|a|=\left\{\begin{matrix}

Верзија на датум 13. септембар 2009. у 21:39

График функције апсолутне вредности

У математици, апсолутна вредност (или модуо) реалног броја је његова нумеричка вредност не узимајући у обзир знак тог броја.

Нпр. бројеви 3 и −3 имају апсолутну вредност 3, апсолутна вредност броја 5 је 5, броја −4 је 4, док је 0 апсолутна вредност само за број 0.

Дефиниција

За било који реалан број a, апсолутна вредност, означава се |a|, је једнака броју a ако је a ≥ 0, и −a ако је a < 0.

|a| не може бити негативан број јер је апсолутна вредност увек или позитиван број или 0. Другим речима, неједначина |a| < 0 нема решења. Такође, не мора важити |−a| = a, пошто a може бити негативно.

Апсолутна вредност се може разумети као удаљеност датог броја од нуле.

Својства

Апсолутна вредност броја a има следећа својства:

  1. |a| ≥ 0
  2. |a| = 0 акко a = 0.
  3. |ab| = |a||b|
  4. |a/b| = |a| / |b| (ако је b ≠ 0)
  5. |a+b| ≤ |a| + |b| (неједнакост троугла)
  6. |ab| ≥ ||a| − |b||
  7. |a| ≤ b аккоbab
  8. |a| ≥ b акко a ≤ −b или ba


Последња два својства су корисна при решавању неједнаначина, нпр:

|x − 3| ≤ 9
−9 ≤ x−3 ≤ 9
−6 ≤ x ≤ 12.

За реалну вредност аргумента, функција f(x) = |x| је непрекидна свуда, а диференцијабилна свуда осим за x = 0. Уколико је аргумент комплексна променљива, функција је непрекидна свуда, али није нигде холоморфна (односно диференцијабилна; један начин да се то види је да се докаже да не задовољава Коши-Риманове једначине).

За комплексни број z = a + ib, дефинише се модуо комплексног броја као |z| = √(a2 + b2) = √ (z z*) (погледати квадратни корен и Конјугован комплексан број). Овако дефинисан модуо комплексног броја задовољава својства 1–6 дата изнад. Опет се модуо комплексног броја, као и за реалне бројеве, може разумети као удаљеност од координатног почетка.

Често је корисно израз |xy| посматрати као растојање између x и y (на реалној бројевној правој уколико су x и y реални бројеви, или, пак, у комплексној равни, уколико су x и y комплексни бројеви). Коришћењем овакве дефиниције, и скуп реалних, и скуп комплексних бројева постају метрички простори.

Функција није инвертибилна јер се сваком броју a и његовом опозиту −a додељују исте вредности.

Апсолутна вредност комплексног броја

Апсолутна вредност комплексног броја (такође звана и модуо комплексног броја) је дата као , где је конјугована вредност броја . Писањем као за , горња једначина се своди на .

Апсолутна вредност вектора

Апсолутна вредност вектора v = (x1, x2,..., xn) у Еуклидском простору Rn дата је као

.

|v| се може сматрати дужином вектора v.

Алгоритам

У C програмском језику, abs(), labs(), llabs() (у C99), fabs(), fabsf(), и fabsl() функције рачунају апсолутну вредност њиховог аргумента. Кодирање апсолутне вредности када је аргумент цео број је лако:

int abs(int i)
{
    if (i < 0)
        return -i;
    else
        return i;
}