Damnatio memoriae — разлика између измена
+реф |
м Бот Додаје: az:Xatirənin lənətlənməsi |
||
| Ред 17: | Ред 17: | ||
[[Категорија:Римско царство]] |
[[Категорија:Римско царство]] |
||
[[az:Xatirənin lənətlənməsi]] |
|||
[[bg:Damnatio memoriae]] |
[[bg:Damnatio memoriae]] |
||
[[ca:Damnatio memoriae]] |
[[ca:Damnatio memoriae]] |
||
Верзија на датум 4. јануар 2010. у 14:09
Damnatio memoriae је израз на латинском језику који означава забрану сећања, у смислу "протеран из јавне успомене". То је врста јавне постхумне казне коју је римски сенат могао изрицати поводом издаје или неке друге кривице према Римском царству. Смисао ове казне је био да се избрише сваки траг сећања или сваки траг постојања особе против које је казна изречена.
Употреба
Damnatio memoriae је најчешће изрицан против преминулих или убијених римских царева. Сенат је је желео да изрекне damnatio memoriae против Калигуле, али је Клаудије то спречио. Први цар против кога је изречена damnatio memoriae био је Нерон[1] и то у епохи Отона и Вителија. После њега, Домицијан. Касније је та судбина задесила и сећање на Комода. По Каракалином наређењу, damnatio memoriae је изречена против Гете, а касније је сећање и на Елегабала забрањено.
| пре |
| после |
| Фотографија Стаљина са совјетским комесаром Јежовим је ретуширана тако да је Јежов „нестао“ након што је пао у немилост и убијен 1940. |
